Pandemija odložila osamostaljivanje mladih u Srbiji

"Kovid je na neki način postao vidljivi i nevidljivi član porodice, a njegove posledice su još nesagledive. U odnosu na 2020. godinu ćemo gledati sve promene koje će se desiti u budućnosti", kaže Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika.

Ona smatra da pandemija ne može da se poredi sa finansijskom krizom koja je pogodila sve 2008. godine, ali je uporediva sa promenama koje su donele istorijska razdoblja poput revolucija, Prvog i Drugog svetskog rata.

Anđelković naglašava da mladi ne znaju šta znači potpisati neki ugovor o radu, niti šta su poreske olakšice koje je upravo zbog njih najavila država. Naglašava da mladi danas lakše nego ikada mogu da odu u neku drugu zemlju, jer poslovi lako mogu da se nađu putem interneta.

Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi koji zahtevaju brzi odgovor, a sami  poslodavci su svesni tih trendova, kao i odliva radne snage.

"Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila", ocenjuje Anđelković i naglašava kako mora da postoji poreksa administracija koja bi pratitila sve što se u praksi sprovodi uvezi sa poreskim olakšicma.

Kazala je i da je strategija za mlade dobra, ali i da je pisana za neko drugo vreme, pre pandemije koja je presekla njenu primenu, pa je treba izmeniti i dopuniti. 

"Mi ćemo neke poslove gubiti, a neke ćemo dobijati, Strategija za mlade treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu", podseća Anđelković.

Marko Perić iz Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB) kaže da je pandemija mladima onemogućila da se zapošljavaju u sektoru usluga.

Program "Moja prva plata" koji je osmislila država je kako kaže samo ukazao na prekarizaciju rada jer je mlade dodatno gurnuo u nestabilnost i pokazao im da će na tržištu rada biti tretirani kao jeftina radna snaga.

Perić naglašava da zarada u oblasti sezonskih poslova, poput branja malina zavisi od poznavanja radnih prava i kako dodaje posbno se tiče toga da li su mladi ljudi koji se bave tim poslovima potpisali i razumeli neki ugovor sa poslodavcem.

"Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je sada preimenovan. Uvek može da bude gore od onoga što je sada. Mi se kao sindikat trudimo da edukujemo mlade koji izlaze na tržište rada", naglašava Perić.

Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da mladi često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su većinom odlučili da ih ignorišu.

Podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja u pogledu kvalifikacija za neke poslove.

Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze je ta institucija nema dovoljno novca za njihovo sprovođenje.

Predstavnica Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.

Dajna Marinković tvrdi da u IT industriji nema dovoljno radne snage, kao i da je to gorući problem za Novi Sad koji važi za popularnu destinaciju za firme i radnike iz te oblasti.

Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), Marko Stanković smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.

Kaže da se mladi lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali društvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu.

Dodaje da mladi ljudi u Srbiji uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa ni privilegije koje mogu da ostvare za neko radno mesto, a ponekad ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje. 

KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stanova. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da izdvoje određena sredstva ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.

Podseća da je to aktuelno u nekim susednim zemljama koje su pokrenule programe neprofitne gradnje namenjene mladim ljudima.