Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto da neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. 

S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija. Ceo snimak možete pogledati OVDE. 

Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.

Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode".

"Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić (na slici desno, sa maskom).

Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj.

"Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.

Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti.

"To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.

Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja.

"Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.

Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu.

"Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.

Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan.

"Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.

Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić (dole na slici, levo) upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti.

"To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.

Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja.

"Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.

Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka.

"Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. 

Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja.

"Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.