Forum „Subvencije, razvoj privrede i rast investicija“

Sistem podsticaja koje Srbija dodeljuje privrednicima favorizuje strane kompanije a same subvencije nisu dovoljne za razvoj privrede, rečeno je danas na forumu „Subvencije, razvoj privrede i rast investicija" u organizaciji Nove ekonomije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD).

Marko Danon iz Centra za visoke ekonomske studije izjavio je da je struktura stranih investicija nepovoljna jer u njoj dominiraju „radno intenzivne firme" koje relativno malo angažuju domaće dobavljače.

„Negde oko 50 odsto radnih mesta u stranim firmama otvorenim od 2009. do 2016. godine pripada grupi kompanija sa zaradom nešto većom od minimalne. To su recimo firme koje se bave proizvodnjom kablova, sedišta, presvlaka za automobile", rekao je Danon.

On je dodao da oko 25 odsto radnih mesta u stranim firmama dobija zaradu koja se kreće oko proseka, što su na primer kompanije u kojima se sklapaju motori i bela tehnika.

Danon je kazao da u predstojećem periodu treba razmisliti o „sofisticiranijim načinima za privlačenje stranih direktnih investicija".

Predsednik poslovnog klupa „Privrednik" Zoran Drakulić izjavio je da su ulaganja domaćih privrednika opalo za 40 odsto zato što je loš ambijent i odnos prema domaćim privrednicima.

„Ne možete vi da stimulišete strance sa 90 odsto svih subvencija, a 10 odsto domaćim", kazao je on i dodao da je neophodno pomoći malim i srednjim preduzećima jer je Srbija bez njih „osetljiva na svaku krizu".

„Znate šta je najveći problem? Imamo obećanja već godinama da ćemo da imamo komunikaciju sa Vladom – mi je nemamo", rekao je Drakulić, i dodao da ga zabrinjavaju kolege iz kluba „Privrednik" koji su počeli da „ogromne pare iznose u region".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kazao je da je u poslednjih 10 godina dodeljeno 400 miliona evra subvencija, od čega je većina otišla stranim investitorima.

On je dodao su se subencije davale „i za šivenje gaća i čarapa, i za ulaganja u najkvalitetnije investicione projekte u istoj ’korpi’", ali da je napravljen je pomak na tom polju jer je urađena sistematizacija subvencija u odnosu na to gde se ulaže i u šta.

Međutim, proizvodnja kablova za autoindustriju se svrstava u srednje-visoke tehnologije, tako da po statistici više od 33 odsto izvoza Srbije čine proizvodi srednje i visoke tehnologije, a u stvari su to u najvećoj meri kablovi, rekao je on.

Osvrnuo se i na tvrdnje da je „drastično smanjena nezaposlenost", rekavši da do toga nije došlo zbog rasta zaposlenosti, nego zbog odliva stanovništva, demografije i načina na koji se vodi statistika.

„Vi automatski ako se ne javite na biro rada oni vas automatski brišu i vi niste više nezaposleni. Sa druge strane su raznim konotrolama mnogi privremeni radnici prevedeni u zaposlene", rekao je on.

Konsultant Bogdan Petrović izjavio je da će se „mnogo toga promeniti" kada Skupština usvoji novi zakon o kontroli državne pomoći, koji se donosi u sklopu zadovoljavanja uslova iz odgovarajućeg pregovaračog poglavlja sa EU.

Taj zakon će prvi put posmatrati celokupnu državnu pomoć koja se daje privrenom subjektu i ako ona pređe određeni iznos to će morati biti prijavljeno Komisiji za kontrolu džavne pomoći.

Petrović je kazao da su subvencije do sada „kapale sa svih strana", tako što bi investitori dobijali novčane subvencije od Ministarstva privrede, građevinsko zemljište na poklon od lokalne samouprave, a kao treći vid subvencija uradi im se celokupna infrastruktura.

„Za Fijat su pronalaženi raznorazni načini, obuka radnika, da ne pričamšta je sve pronalaženo da bi se određenim investitorima dao što veći novac", rekao je on, dodajući da je će „račun" za kompaniju Fijat sa krajem ove godine izaći na pola milijarde evra.

Sistem podsticaja koje Srbija dodeljuje privrednicima favorizuje strane kompanije a same subvencije nisu dovoljne za razvoj privrede, rečeno je danas na forumu „Subvencije, razvoj privrede i rast investicija" u organizaciji Nove ekonomije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD).

Marko Danon iz Centra za visoke ekonomske studije izjavio je da je struktura stranih investicija nepovoljna jer u njoj dominiraju „radno intenzivne firme" koje relativno malo angažuju domaće dobavljače.

„Negde oko 50 odsto radnih mesta u stranim firmama otvorenim od 2009. do 2016. godine pripada grupi kompanija sa zaradom nešto većom od minimalne. To su recimo firme koje se bave proizvodnjom kablova, sedišta, presvlaka za automobile", rekao je Danon.

On je dodao da oko 25 odsto radnih mesta u stranim firmama dobija zaradu koja se kreće oko proseka, što su na primer kompanije u kojima se sklapaju motori i bela tehnika.

Danon je kazao da u predstojećem periodu treba razmisliti o „sofisticiranijim načinima za privlačenje stranih direktnih investicija".

Predsednik poslovnog klupa „Privrednik" Zoran Drakulić izjavio je da su ulaganja domaćih privrednika opalo za 40 odsto zato što je loš ambijent i odnos prema domaćim privrednicima.

„Ne možete vi da stimulišete strance sa 90 odsto svih subvencija, a 10 odsto domaćim", kazao je on i dodao da je neophodno pomoći malim i srednjim preduzećima jer je Srbija bez njih „osetljiva na svaku krizu".

„Znate šta je najveći problem? Imamo obećanja već godinama da ćemo da imamo komunikaciju sa Vladom – mi je nemamo", rekao je Drakulić, i dodao da ga zabrinjavaju kolege iz kluba „Privrednik" koji su počeli da „ogromne pare iznose u region".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kazao je da je u poslednjih 10 godina dodeljeno 400 miliona evra subvencija, od čega je većina otišla stranim investitorima.

On je dodao su se subencije davale „i za šivenje gaća i čarapa, i za ulaganja u najkvalitetnije investicione projekte u istoj ’korpi’", ali da je napravljen je pomak na tom polju jer je urađena sistematizacija subvencija u odnosu na to gde se ulaže i u šta.

Međutim, proizvodnja kablova za autoindustriju se svrstava u srednje-visoke tehnologije, tako da po statistici više od 33 odsto izvoza Srbije čine proizvodi srednje i visoke tehnologije, a u stvari su to u najvećoj meri kablovi, rekao je on.

Osvrnuo se i na tvrdnje da je „drastično smanjena nezaposlenost", rekavši da do toga nije došlo zbog rasta zaposlenosti, nego zbog odliva stanovništva, demografije i načina na koji se vodi statistika.

„Vi automatski ako se ne javite na biro rada oni vas automatski brišu i vi niste više nezaposleni. Sa druge strane su raznim konotrolama mnogi privremeni radnici prevedeni u zaposlene", rekao je on.

Konsultant Bogdan Petrović izjavio je da će se „mnogo toga promeniti" kada Skupština usvoji novi zakon o kontroli državne pomoći, koji se donosi u sklopu zadovoljavanja uslova iz odgovarajućeg pregovaračog poglavlja sa EU.

Taj zakon će prvi put posmatrati celokupnu državnu pomoć koja se daje privrenom subjektu i ako ona pređe određeni iznos to će morati biti prijavljeno Komisiji za kontrolu džavne pomoći.

Petrović je kazao da su subvencije do sada „kapale sa svih strana", tako što bi investitori dobijali novčane subvencije od Ministarstva privrede, građevinsko zemljište na poklon od lokalne samouprave, a kao treći vid subvencija uradi im se celokupna infrastruktura.

„Za Fijat su pronalaženi raznorazni načini, obuka radnika, da ne pričamšta je sve pronalaženo da bi se određenim investitorima dao što veći novac", rekao je on, dodajući da je će „račun" za kompaniju Fijat sa krajem ove godine izaći na pola milijarde evra.