Nalazite se ovde:
XVI ekonomsko politički forum POLJOPRIVREDA SRBIJE – MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA
26.02.2013.
11:00
Beograd
BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede predložiće Vladi Srbije mere koje treba da doprinesu da privremeno zatvorene farme finansijski ne pate - da im se da besplatno po 300 kilograma kukuruza iz robnih rezervi, zeolit i da im se plati mleko, čak iako se ustanovi da nije ispravno, najavio je danas državni sekretar u tom ministarstvu Danilo Golubović.
Glavni zadatak Vlade Srbije da sistem vrati u normalu, rekao je Golubović novinarima pred početak foruma o poljoprivredi koji su u Pres centru Tanjuga organizovali Fondacija "Konrad Adenauer” i "Business Info Group” organizuju XVI ekonomski politički forum.
On je dodao da uz adekvatne mere, sve može da se završi za četiri dana, ukoliko neko nema drugačiji interes.
Golubović je ukazao i da će međuregionalna saradnja dati efekte, najavljujući da će Srbija i Hrvatska najverovatnije potpisati sporazum o tome da se nominuje laboratija u EU koja će biti jedina merodavna za ceo region, što će ministar poljoprivrede Goran Knežević sledeće nedelje ponuditi i ostalim kolegama iz regiona.
Ceo region je u problemu, u Hrvatskoj je slična situacija kao i u Srbiji - "kojekakve laboratorije i interesne grupe počele su da se uključuju u rad nadležnih organa", rekao je Golubović.
On nije mogao da prezicira kada će biti gotovi rezultati analiza u Holandiji jer tamo ima hiljade i hiljade uzoraka iz celog regiona, ali je obećano da će to biti u najkraćem mogućem roku.
Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je agroekonomista, Goran Živkov.
"Ministarstvo (poljoprivrede) sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo", istakao je Živkov, dodajući da je trebalo preduzeti odgovarajuće korake imajući u vidu da se i jesenas znalo za pojavu aflatoksina u kukuruzu.
Pojedini poljoprivrednici su "pokazali više znanja nego država", jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza, rekao je Živkov.
Živkov tvrdi da se ranije reagovalo, šteta bi bila mnogo manja, pa bi u septembru iznosila milion evra, a u decembru 10 miliona evra. Na pitanje novinara da li su mleko i meso u Srbiji bezbedni za ishranu, Živkov je rekao da ne zna i "nema rendgenske oči", te da svako treba da uradi ličnu procenu, što je on, kako ističe, uradio u novembru i prestao da kupuje domaće mleko i sir.
Nasuprot Živkovu, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, "više ispolitizovana".
On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole. Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek može da se desi neki ovakav slučaj.
Evropska unija jeste šansa za poljoprivredu Srbije, ali zajedničku agrarnu politiku EU ne treba slepo slediti, već naći sopstveni model i odgovarajuća rešenja za domaće uslove, složili su se danas učesnici foruma.
Kako je istaknuto, neophodne su investicije u agrar, posebno u prerađivačke kapacitete, podizanje konkuretnosti, udruživanje i edukacija poljoprivrednih proizvođača.
Državni sekretar Golubović је rekao da Srbija od 2000. godine do danas nije iskoristila mogućnosti koje joj je pružala Evropa u sektoru agrara, pa smo sada u problemu kako brzo da se pripremimo za skoru liberalizaciju tržišta.
Predstoje nam veliki izazovi u pogledu donošenja Strategije razvoja poljoprivrede, koja će biti rađena po principima strategije EU, osnivanje Nacionalne referentne laboratorije, kao i akreditacije Uprave za agrarna plaćanja.
Takođe, farmere u Srbiji treba pripremiti za žestoku konkurenciju, naglasio je Golubović, upozorivši da su neke zemlje EU od izvoznika poljoprivrednih proizvoda postale uvozno zavisne. On je podsetio i da je Srbija nedavno usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je po prvi put sistematski uredio tu oblast.
Goran Živkov је ocenio da je srpski agrar danas tamo gde je Evropa bila 70-ih godina prošlog veka, i da treba da odlučimo šta treba da radimo - da li da slepo kopiramo EU, ili nađemo našu agrarnu politiku.
On je istakao da su nam u ovom trenutku najpotrebnije investicije, jer bez njih najveći deo agrara neće moći da bude konkurentan, dodajući da je neophodna jedinstvena agrarna politika za rešavanje naših problema
Drago Cvijanović rekao je da treba što hitnije doneti Strategiju razvoja poljoprivrede, ponovo uspostaviti pokidane repro-lance, uvažiti komparativne prednosti pojedinih regiona u zemlji...
On je naglasio da nema razvoja agrara bez specijalizacije, organizacije i kooperacije.
Vesko Perović kazao je da ta holandska kompanija ima pozitivna iskustva u našoj zemlji, partnerski odnos sa dobavljačima, kao i da pivo "Amstel" proizvedeno u Srbiji izvozi na Tajvan i na tržišta regiona. Vizija Hajnekena je da koristi domaće resurse i sarađuje sa domaćim dobavljačima, što ćemo činiti i dalje, naveo je Perović.
Izvor: TANJUG
Glavni zadatak Vlade Srbije da sistem vrati u normalu, rekao je Golubović novinarima pred početak foruma o poljoprivredi koji su u Pres centru Tanjuga organizovali Fondacija "Konrad Adenauer” i "Business Info Group” organizuju XVI ekonomski politički forum.
On je dodao da uz adekvatne mere, sve može da se završi za četiri dana, ukoliko neko nema drugačiji interes.
Golubović je ukazao i da će međuregionalna saradnja dati efekte, najavljujući da će Srbija i Hrvatska najverovatnije potpisati sporazum o tome da se nominuje laboratija u EU koja će biti jedina merodavna za ceo region, što će ministar poljoprivrede Goran Knežević sledeće nedelje ponuditi i ostalim kolegama iz regiona.
Ceo region je u problemu, u Hrvatskoj je slična situacija kao i u Srbiji - "kojekakve laboratorije i interesne grupe počele su da se uključuju u rad nadležnih organa", rekao je Golubović.
On nije mogao da prezicira kada će biti gotovi rezultati analiza u Holandiji jer tamo ima hiljade i hiljade uzoraka iz celog regiona, ali je obećano da će to biti u najkraćem mogućem roku.
Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je agroekonomista, Goran Živkov.
"Ministarstvo (poljoprivrede) sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo", istakao je Živkov, dodajući da je trebalo preduzeti odgovarajuće korake imajući u vidu da se i jesenas znalo za pojavu aflatoksina u kukuruzu.
Pojedini poljoprivrednici su "pokazali više znanja nego država", jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza, rekao je Živkov.
Živkov tvrdi da se ranije reagovalo, šteta bi bila mnogo manja, pa bi u septembru iznosila milion evra, a u decembru 10 miliona evra. Na pitanje novinara da li su mleko i meso u Srbiji bezbedni za ishranu, Živkov je rekao da ne zna i "nema rendgenske oči", te da svako treba da uradi ličnu procenu, što je on, kako ističe, uradio u novembru i prestao da kupuje domaće mleko i sir.
Nasuprot Živkovu, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, "više ispolitizovana".
On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole. Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek može da se desi neki ovakav slučaj.
U EU sa svojim modelom razvoja agrara
Evropska unija jeste šansa za poljoprivredu Srbije, ali zajedničku agrarnu politiku EU ne treba slepo slediti, već naći sopstveni model i odgovarajuća rešenja za domaće uslove, složili su se danas učesnici foruma.
Kako je istaknuto, neophodne su investicije u agrar, posebno u prerađivačke kapacitete, podizanje konkuretnosti, udruživanje i edukacija poljoprivrednih proizvođača.
Državni sekretar Golubović је rekao da Srbija od 2000. godine do danas nije iskoristila mogućnosti koje joj je pružala Evropa u sektoru agrara, pa smo sada u problemu kako brzo da se pripremimo za skoru liberalizaciju tržišta.
Predstoje nam veliki izazovi u pogledu donošenja Strategije razvoja poljoprivrede, koja će biti rađena po principima strategije EU, osnivanje Nacionalne referentne laboratorije, kao i akreditacije Uprave za agrarna plaćanja.
Takođe, farmere u Srbiji treba pripremiti za žestoku konkurenciju, naglasio je Golubović, upozorivši da su neke zemlje EU od izvoznika poljoprivrednih proizvoda postale uvozno zavisne. On je podsetio i da je Srbija nedavno usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je po prvi put sistematski uredio tu oblast.
Goran Živkov је ocenio da je srpski agrar danas tamo gde je Evropa bila 70-ih godina prošlog veka, i da treba da odlučimo šta treba da radimo - da li da slepo kopiramo EU, ili nađemo našu agrarnu politiku.
On je istakao da su nam u ovom trenutku najpotrebnije investicije, jer bez njih najveći deo agrara neće moći da bude konkurentan, dodajući da je neophodna jedinstvena agrarna politika za rešavanje naših problema
Drago Cvijanović rekao je da treba što hitnije doneti Strategiju razvoja poljoprivrede, ponovo uspostaviti pokidane repro-lance, uvažiti komparativne prednosti pojedinih regiona u zemlji...
On je naglasio da nema razvoja agrara bez specijalizacije, organizacije i kooperacije.
Vesko Perović kazao je da ta holandska kompanija ima pozitivna iskustva u našoj zemlji, partnerski odnos sa dobavljačima, kao i da pivo "Amstel" proizvedeno u Srbiji izvozi na Tajvan i na tržišta regiona. Vizija Hajnekena je da koristi domaće resurse i sarađuje sa domaćim dobavljačima, što ćemo činiti i dalje, naveo je Perović.
Izvor: TANJUG
registracija
Ministarstvo poljoprivrede predložiće Vladi Srbije mere koje treba da
doprinesu da privremeno zatvorene farme finansijski ne pate - da im se
da besplatno po 300 kilograma kukuruza iz robnih rezervi, zeolit i da im
se plati mleko, čak iako se ustanovi da nije ispravno, najavio je danas
državni sekretar u tom ministarstvu Danilo Golubović.
-
Drago Cvijanović
direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede
-
Henri Bohnet
Konrad Adenauer fondacija u Srbiji
-
Goran Živkov
agroekonomista, konsultant SEEDEV
-
Vesko Perović
predstavnik holandske firme „Heineken" u Republici Srbiji
-
Danilo Golubović
državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije