English
Nalazite se ovde:
Zdravstveni sistem Srbije i EU standardi u zdravstvu
09.11.2018.
11h
Envoy Conference Center, Gospodar Jevremova 47, Beograd
Forum Zdravstveni sistem Srbije i EU standardi u zdravstvu održan je danas u Envoy Conference centru, u organizaciji Business Info Group, uz podršku Evropske komisije.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, pre ili kasnije i Srbija će biti suočena sa proverom funkcionisanja zdravstvenog sistema i ocenom u kojoj meri smo se približili evropskim vrednostima i standardima u oblasti zdravstvene zaštite.
Prema oceni European Healthare Consumer (EHCI) srpsko zdravstvo se više puta našlo na dnu lestvice po kvalitetu zdravstvene zaštite. Iako raspolažemo kvalitetnim kadrovima i pratimo svetska dostignuća u medicinskoj nauci, u pogledu organizacije i funkcionalnosti zdravstvenog sistema, moraćemo ubuduće da napravimo značajniji iskorak kako bismo se približili zemljama EU.
Propisi EU obavezuju države članice da svakom građaninu pod istim uslovima moraju da obezbede lečenje na teritoriji cele Unije. Zemlje članice sprovele su i još uvek sprovode opsežne reforme u ovom važnom sektoru. Neke su daleko odmakle na tom putu i omogućile svojim građanima visokokvalitetnu zdravstveni zaštitu dostupnu svima, dok nove zemlje članice ulažu ogromne napore da dostignu visoke standarde kvaliteta u zdravstvu.
Sa kojim se sve problemima suočava srpsko zdravstvo i šta treba uraditi da bi se oni rešili, kao i dokle se stiglo sa modernizacijom, razgovaralo se na forumu Zdravstveni sistem Srbije i EU standardi u zdravstvu, održanom u Envoy Conference centru. Forum je organizovala Business Info Group.
Govornici su bili dr. Ranka Todorović, pomoćnica direktora bolnice Sveti Sava, prof.dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja lekara privatne prakse Srbije, Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara KCS Sestrinstvo i Damjan Damjanović, osnivač udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug.
Dr Ranka Todorović, rekla je da se u bolnici Sveti Sava prate i primenjuju evropski standardi i da je primetan pomak na bolje.
"Danas imamo kapacitet od 250 postelja, koji je nasleđen posle 5. oktobra, ali smo povećali broj zaposlenih sa 250, koliko ih je tada bilo, na 427", navela je.
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava i ova bolnica je odlazak kadrova u inostranstvo.
"Odlaze nam kadrovi, a pogotovo neurolozi, koji su nosioci posla. U poslednje dve godine imamo problem da nađemo zamenu za neurologe. U tom periodu iz naše bolnice otišlo je pet neurologa", navela je dr Todorović.
Prof. dr. sci Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja lekara privatne prakse Srbije, istakao je da je suština reforme zdravstva zdravstveno osiguranje i dodao da je privatna praksa u Srbiji diskriminisana.
"Uvek smo insistirali da se primene evropski i svetski standardi u lečenju i da se izjednače privatno i državno zdravstveno osiguranje. Privatno zdravstvo ovde postoji 28 godina. U njega je uloženo preko 3,5 milijarde evra domaćeg kapitala", rekao je prof. Hadži-Tanović.
Vlasnici privatnih klinika i ordinacija su u 95 odsto slučajeca lekari. Oko 45 odsto pacijenata sada koristi privatno zdravstveno osiguranje, a oko 80 odsto pacijenata bi koristilo zdravstvene usluge u privatnom zdravstvu kada bi to bilo moguće, podsetio je profesor.
Govoreći o odlivu kadrova, rekao je da je potrebno pustiti stručnjake da se usavršavaju gde žele.
"Treba pustiti ljude da se usavršavaju ako to žele. Ne možete zaustaviti točak istorije, kazao je on i dodao da bi rešenje ovog problema bilo da se vrate lekari koji su u penziji.
Osim odlaska lekara, Srbiju je napustio i veliki broj medicinskih sestara. Zbog veće plate i boljih uslova rada, one sve više odlaze u Nemačku, ali i skandinavske zemlje.
Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara KCS Sestrinstvo, istakla je da su one najbrojniji kadar u zdravstvu i da su prvi saradnici lekara. Uz to kontinuirano i samoinicijativno rade na svom obrazovanju i edukaciji, a učestvuju i na seminarima i kongresima i odlaze u radne posete zdravstvenim institucijama u Evropi.
"Upravo smo se vratili sa studijskog putovanja iz Praga. Ja sam bila na klinici za kardiovaskularne bolesti. Što se tiče enterijera i eksterijera, oni imaju iste probleme kao i mi. Aparatura monitoring - sve je isto kao kod nas. Stvar je samo i isključivo u boljoj organizaciji i broju kadrova", navela je.
I Češka ima problem s odlivom lekara, rekla je, ali je unutrašnja organizacija rada potpuno drugačija i sestri se ostavlja dovoljno vremena da se posveti bolesniku i primenjuje zdravstvenu negu po principu individualizacije.
"Ko je taj koji će pružiti tom pacijentu sigurnost? Prvenstveno sestre i lekari. Sestra provodi 24 sata s pacijentom i mora da ga sagleda individualno i da vidi sve njegove potrebe".
Upravo je to problem vrednovanja sestrinskog rada.
"Treba nam nešto što je merljivo. Mi sve imamo, samo nam treba zakonski okvir", navela je ona.
Damjan Damjanović, osnivač Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, koji je na forum došao u pratnji svog terapijskog psa po imenu Gea, rekao je da o stanju u Srbiji govori i to što se sertifikati za terapijske pse izdaju samo onima za slepe i slabovide, dok zakon ne prepoznaje registrovane za bilo koju drugu bolest.
"Da li možemo nešto da promenimo? Ja duboko verujem u digitalizaciju", rekao je i pokazao savremene uređaje koji štede vreme i novac tako što se podaci sa njih putem mobilnih telefona prebacuju direktno kod lekara, a cene im nisu preskupe.
"Najmanji glukomer na svetu, ubacuje se u telefon, nije dobio dozvolu da uđe u Srbiju. Hoću da farmaceuti imaju prava na prenosive pdv kase kako vi mogli da vrše isporuku lekova na kućne adrese invalida i hroničnih bolesnika, a ne ministarsvo finansija da mi određuje", istakao je.
Uprkos svemu tome, on smatra da su se stvari u srpskom zdravstvu drastično promenile na bolje u poslednje četiri godine i da samo oni "koji su zlonamerni" neće reći da je tako.
Telemedicina za ruralna područja je, po njemu, način da se pomogne ljudima u ruralnim sredinama. Zahvaljujući tome danas je moguće pružiti vrhunsku zdravstvenu uslugu i u najudaljenijim selima.
Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, rekao je da će se smanjivanje broja nemedicinskih radnika nastaviti.
"Smanjivanje broja nemedicinskih radnika u Srbiji nastaviće se postepeno, a nemedicinske usluge će se autsorsovati", izjavio je Vekić i dodao:
"Politika koju želimo da sprovodimo jeste da lekari i sestre pripadaju zdravstvenom sistemu, a ne da tu budu svi drugi. Nosioci posla treba da budu dominantni, a sve što je nemedicinsko i administracija ići ćemo na autsorsovanje".
On je rekao da je svaki treći zaposleni u zdravstvu nemedicinski radnik što je posledica višedecenijske politike udomljavanja u zdravstvu.
"Ne možete te ljude da izbacite na ulicu. Morate postepeno da pravite programe racionalizacije", naglasio je Vekić.
Govoreći o izjednačavanju privatnog i državnog u zdravstvu tako da građani mogu da biraju gde će da se leče o trošku zdravstvenog fonda, Vekić je rekao da je stav ministarstva da se polako otvaraju vrata privatnom zdravstvu.
"Sestre su veliki problem jer iskusna sestra koja ode to je nenadoknadivo za lekare i pacijente na klinikama. Zasad taj problem ne osećamo toliko, ne kažem da ga nećemo osećati", ocenio je Vekić.
Kako je rekao, za četiri godine zaključno sa 31. oktobrom, zaposleno je 11.447 zdravstvenih radnika od čega 4.500 lekara, a odobreno je više od 7000 specijalizacija.
Dragan Matić, zamenik direktora sektora za ekonomske poslove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje:
"Naši zdravstveni rashodi iznose oko 25 evra po glavi stanovnika. Zdravstveni sistem treba da bude održiv", naveo je i dodao je Upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje danas doneo plan za 2019. godinu. Njime je određeno da na plate zdravstvenih radnika ide 50 odsto od ukupnih troškova zdravstvene zaštite.
registracija
Forum Zdravstveni sistem Srbije i EU standardi u zdravstvu održan je danas u Envoy Conference centru, u organizaciji Business Info Group, uz podršku Evropske komisije.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, pre ili kasnije i Srbija će biti suočena sa proverom funkcionisanja zdravstvenog sistema i ocenom u kojoj meri smo se približili evropskim vrednostima i standardima u oblasti zdravstvene zaštite.
Prema oceni European Healthare Consumer (EHCI) srpsko zdravstvo se više puta našlo na dnu lestvice po kvalitetu zdravstvene zaštite. Iako raspolažemo kvalitetnim kadrovima i pratimo svetska dostignuća u medicinskoj nauci, u pogledu organizacije i funkcionalnosti zdravstvenog sistema, moraćemo ubuduće da napravimo značajniji iskorak kako bismo se približili zemljama EU.
Propisi EU obavezuju države članice da svakom građaninu pod istim uslovima moraju da obezbede lečenje na teritoriji cele Unije. Zemlje članice sprovele su i još uvek sprovode opsežne reforme u ovom važnom sektoru. Neke su daleko odmakle na tom putu i omogućile svojim građanima visokokvalitetnu zdravstveni zaštitu dostupnu svima, dok nove zemlje članice ulažu ogromne napore da dostignu visoke standarde kvaliteta u zdravstvu.
Sa kojim se sve problemima suočava srpsko zdravstvo i šta treba uraditi da bi se oni rešili, kao i dokle se stiglo sa modernizacijom, razgovaralo se na forumu Zdravstveni sistem Srbije i EU standardi u zdravstvu, održanom u Envoy Conference centru. Forum je organizovala Business Info Group.
Govornici su bili dr. Ranka Todorović, pomoćnica direktora bolnice Sveti Sava, prof.dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja lekara privatne prakse Srbije, Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara KCS Sestrinstvo i Damjan Damjanović, osnivač udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug.
Dr Ranka Todorović, rekla je da se u bolnici Sveti Sava prate i primenjuju evropski standardi i da je primetan pomak na bolje.
"Danas imamo kapacitet od 250 postelja, koji je nasleđen posle 5. oktobra, ali smo povećali broj zaposlenih sa 250, koliko ih je tada bilo, na 427", navela je.
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava i ova bolnica je odlazak kadrova u inostranstvo.
"Odlaze nam kadrovi, a pogotovo neurolozi, koji su nosioci posla. U poslednje dve godine imamo problem da nađemo zamenu za neurologe. U tom periodu iz naše bolnice otišlo je pet neurologa", navela je dr Todorović.
Prof. dr. sci Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja lekara privatne prakse Srbije, istakao je da je suština reforme zdravstva zdravstveno osiguranje i dodao da je privatna praksa u Srbiji diskriminisana.
"Uvek smo insistirali da se primene evropski i svetski standardi u lečenju i da se izjednače privatno i državno zdravstveno osiguranje. Privatno zdravstvo ovde postoji 28 godina. U njega je uloženo preko 3,5 milijarde evra domaćeg kapitala", rekao je prof. Hadži-Tanović.
Vlasnici privatnih klinika i ordinacija su u 95 odsto slučajeca lekari. Oko 45 odsto pacijenata sada koristi privatno zdravstveno osiguranje, a oko 80 odsto pacijenata bi koristilo zdravstvene usluge u privatnom zdravstvu kada bi to bilo moguće, podsetio je profesor.
Govoreći o odlivu kadrova, rekao je da je potrebno pustiti stručnjake da se usavršavaju gde žele.
"Treba pustiti ljude da se usavršavaju ako to žele. Ne možete zaustaviti točak istorije", kazao je on i dodao da bi rešenje ovog problema bilo da se vrate lekari koji su u penziji.
Osim odlaska lekara, Srbiju je napustio i veliki broj medicinskih sestara. Zbog veće plate i boljih uslova rada, one sve više odlaze u Nemačku, ali i skandinavske zemlje.
Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara KCS Sestrinstvo, istakla je da su one najbrojniji kadar u zdravstvu i da su prvi saradnici lekara. Uz to kontinuirano i samoinicijativno rade na svom obrazovanju i edukaciji, a učestvuju i na seminarima i kongresima i odlaze u radne posete zdravstvenim institucijama u Evropi.
"Upravo smo se vratili sa studijskog putovanja iz Praga. Ja sam bila na klinici za kardiovaskularne bolesti. Što se tiče enterijera i eksterijera, oni imaju iste probleme kao i mi. Aparatura monitoring - sve je isto kao kod nas. Stvar je samo i isključivo u boljoj organizaciji i broju kadrova", navela je.
I Češka ima problem s odlivom lekara, rekla je, ali je unutrašnja organizacija rada potpuno drugačija i sestri se ostavlja dovoljno vremena da se posveti bolesniku i primenjuje zdravstvenu negu po principu individualizacije.
"Ko je taj koji će pružiti tom pacijentu sigurnost? Prvenstveno sestre i lekari. Sestra provodi 24 sata s pacijentom i mora da ga sagleda individualno i da vidi sve njegove potrebe".
Upravo je to problem vrednovanja sestrinskog rada.
"Treba nam nešto što je merljivo. Mi sve imamo, samo nam treba zakonski okvir", navela je ona.
Damjan Damjanović, osnivač Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, koji je na forum došao u pratnji svog terapijskog psa po imenu Gea, rekao je da o stanju u Srbiji govori i to što se sertifikati za terapijske pse izdaju samo onima za slepe i slabovide, dok zakon ne prepoznaje registrovane za bilo koju drugu bolest.
"Da li možemo nešto da promenimo? Ja duboko verujem u digitalizaciju", rekao je i pokazao savremene uređaje koji štede vreme i novac tako što se podaci sa njih putem mobilnih telefona prebacuju direktno kod lekara, a cene im nisu preskupe.
"Najmanji glukomer na svetu, ubacuje se u telefon, nije dobio dozvolu da uđe u Srbiju. Hoću da farmaceuti imaju prava na prenosive pdv kase kako vi mogli da vrše isporuku lekova na kućne adrese invalida i hroničnih bolesnika, a ne ministarsvo finansija da mi određuje", istakao je.
Uprkos svemu tome, on smatra da su se stvari u srpskom zdravstvu drastično promenile na bolje u poslednje četiri godine i da samo oni "koji su zlonamerni" neće reći da je tako.
Telemedicina za ruralna područja je, po njemu, način da se pomogne ljudima u ruralnim sredinama. Zahvaljujući tome danas je moguće pružiti vrhunsku zdravstvenu uslugu i u najudaljenijim selima.
Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, rekao je da će se smanjivanje broja nemedicinskih radnika nastaviti.
"Smanjivanje broja nemedicinskih radnika u Srbiji nastaviće se postepeno, a nemedicinske usluge će se autsorsovati", izjavio je Vekić i dodao:
"Politika koju želimo da sprovodimo jeste da lekari i sestre pripadaju zdravstvenom sistemu, a ne da tu budu svi drugi. Nosioci posla treba da budu dominantni, a sve što je nemedicinsko i administracija ići ćemo na autsorsovanje".
On je rekao da je svaki treći zaposleni u zdravstvu nemedicinski radnik što je posledica višedecenijske politike udomljavanja u zdravstvu.
"Ne možete te ljude da izbacite na ulicu. Morate postepeno da pravite programe racionalizacije", naglasio je Vekić.
Govoreći o izjednačavanju privatnog i državnog u zdravstvu tako da građani mogu da biraju gde će da se leče o trošku zdravstvenog fonda, Vekić je rekao da je stav ministarstva da se polako otvaraju vrata privatnom zdravstvu.
"Sestre su veliki problem jer iskusna sestra koja ode to je nenadoknadivo za lekare i pacijente na klinikama. Zasad taj problem ne osećamo toliko, ne kažem da ga nećemo osećati", ocenio je Vekić.
Kako je rekao, za četiri godine zaključno sa 31. oktobrom, zaposleno je 11.447 zdravstvenih radnika od čega 4.500 lekara, a odobreno je više od 7000 specijalizacija.
Dragan Matić, zamenik direktora sektora za ekonomske poslove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje:
"Naši zdravstveni rashodi iznose oko 25 evra po glavi stanovnika. Zdravstveni sistem treba da bude održiv", naveo je i dodao da je Upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje danas doneo plan za 2019. godinu. Njime je određeno da na plate zdravstvenih radnika ide 50 odsto od ukupnih troškova zdravstvene zaštite.
