Uticaj poreske politike na ekonomski rast

Poreska struktura i poreska opterećenja u Srbiji nisu prepreka za veći privredni rast, zaključak je okruglog stola Uticaj poreske politike na ekonomski rast.
Kako je rečeno na skupu koji je organizovala Biznis info grupa, sprovođenje postojećih propisa, odnosno nedoslednost, nezakonitost i proizvoljnost, glavne su prepreke većeg privrednog rasta Srbije.
Da bi se taj problem rešio, prema rečima poreskog stručnjaka Milice Bisić, bitno je da se unaprede stručni i materijalni kapaciteti, prvenstveno Poreske uprave i Ministarstva finasija, ali i da se obezbedi otvorena stručna rasprava o poreskim pitanjima.
Bisićeva je naglasila da je potrebna i detaljna sveobuhvatna analiza mogućih, odnosno željenih izmena poreskih propisa.
Prema njenim rečima, analize su pokazale da od poreskih opterećenja najveći uticaj na privredni rast ima visina poreza na dobit, zatim progresivni, pa proporcijalni porez na dohodak, dok je najmanji uticaj poreza na potrošnju i periodičnog poreza na imovinu.
Ona je navela i da je analizom strukture javnih prihoda u periodu od 2005. do 2015, utvrđeno da su u ukupnoj strukturi javnih prihoda, poreski prihodi činili 58 odsto, dok su doprinosi za obavezna socijalna osiguranja imali udeo 30 odsto, a neporeski prihodi, odnosno naknade za korišćenje javnih dobara i prirodnih resursa 12 odsto.
U ukupnim doprinosima, izdavanje za penziono osiguranje, kako je precizirala Bisićeva, čini 64 odsto, za zdravstvo 32 odsto, a za nezaposlene četiri odsto.
Prema rečima Bisićeve, prosečne stope doprinosa u Srbiji od 37,8 odsto nešto su veće nego u susednim zemljama gde su 35,7 odsto, ali su zato niže u poređenju sa zemljama Evropske unije gde su te stope u proseku 42,9 odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kazao je da porezi utiču na ekonomski rast preko visine poreskog opterećenja, ali ono može da raste samo do neke granice i tada ima pozitivan efekat. On je naglasio da u Srbiji poreske stope nisu prepreka za privredni rast, već je potrebno pojednostaviti poresku proceduru i da se poveća predvidivost promena poreskih propisa.
Prema njegovim rečima u Srbiji bi trebalo da se odustane od subvencija kao načina podsticaja privrednog razvoja, jer su njihovi efekti parcijalni.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije rekao je da je problem i činjenica da Srbija ima najmanji broj poreznika po glavi stanovnika.
"Treba da imamo minimum 1000 poreskih inspektora, a imamo ih samo 500. S tim što je i veliki problem nekonkurentni nivo zarada. Male plate ne mogu da zadrže poreske inspektore", rekao je Altiparmakov.
Viši ekonomista u sektoru za socijalnu zaštitu i rad Svetske banke Johanes Ketl ocenio je da postoji prostor za smanjenje oporezivanja rada.
Došlo je do iznenađujućeg oporavka na tržištu rada između drugog kvartala 2015. i 2016. godine i do velike ekspanzije zaposlenosti, što je veoma dobro, rekao je Ketl, ali je naveo da je problem to što je skoro 40 odsto novozaposlenih u neformalnom sektoru.
Prema njegovim rečima, siva ekonomija je veliki razlog za zabrinutost.

Poreska struktura i poreska opterećenja u Srbiji nisu prepreka za veći privredni rast, zaključak je okruglog stola Uticaj poreske politike na ekonomski rast.
Kako je rečeno na skupu koji je organizovala Biznis info grupa, sprovođenje postojećih propisa, odnosno nedoslednost, nezakonitost i proizvoljnost, glavne su prepreke većeg privrednog rasta Srbije.
Da bi se taj problem rešio, prema rečima poreskog stručnjaka Milice Bisić, bitno je da se unaprede stručni i materijalni kapaciteti, prvenstveno Poreske uprave i Ministarstva finasija, ali i da se obezbedi otvorena stručna rasprava o poreskim pitanjima. 
Bisićeva je naglasila da je potrebna i detaljna sveobuhvatna analiza mogućih, odnosno željenih izmena poreskih propisa. 
Prema njenim rečima, analize su pokazale da od poreskih opterećenja najveći uticaj na privredni rast ima visina poreza na dobit, zatim progresivni, pa proporcijalni porez na dohodak, dok je najmanji uticaj poreza na potrošnju i periodičnog poreza na imovinu. 
Ona je navela i da je analizom strukture javnih prihoda u periodu od 2005. do 2015, utvrđeno da su u ukupnoj strukturi javnih prihoda, poreski prihodi činili 58 odsto, dok su doprinosi za obavezna socijalna osiguranja imali udeo 30 odsto, a neporeski prihodi, odnosno naknade za korišćenje javnih dobara i prirodnih resursa 12 odsto. 
U ukupnim doprinosima, izdavanje za penziono osiguranje, kako je precizirala Bisićeva, čini 64 odsto, za zdravstvo 32 odsto, a za nezaposlene četiri odsto. 
Prema rečima Bisićeve, prosečne stope doprinosa u Srbiji od 37,8 odsto nešto su veće nego u susednim zemljama gde su 35,7 odsto, ali su zato niže u poređenju sa zemljama Evropske unije gde su te stope u proseku 42,9 odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kazao je da porezi utiču na ekonomski rast preko visine poreskog opterećenja, ali ono može da raste samo do neke granice i tada ima pozitivan efekat. On je naglasio da u Srbiji poreske stope nisu prepreka za privredni rast, već je potrebno pojednostaviti poresku proceduru i da se poveća predvidivost promena poreskih propisa. 
Prema njegovim rečima u Srbiji bi trebalo da se odustane od subvencija kao načina podsticaja privrednog razvoja, jer su njihovi efekti parcijalni.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije rekao je da je problem i činjenica da Srbija ima najmanji broj poreznika po glavi stanovnika.
"Treba da imamo minimum 1000 poreskih inspektora, a imamo ih samo 500. S tim što je i veliki problem nekonkurentni nivo zarada. Male plate ne mogu da zadrže poreske inspektore", rekao je Altiparmakov.
Viši ekonomista u sektoru za socijalnu zaštitu i rad Svetske banke Johanes Ketl ocenio je da postoji prostor za smanjenje oporezivanja rada.
Došlo je do iznenađujućeg oporavka na tržištu rada između drugog kvartala 2015. i 2016. godine i do velike ekspanzije zaposlenosti, što je veoma dobro, rekao je Ketl, ali je naveo da je problem to što je skoro 40 odsto novozaposlenih u neformalnom sektoru.
Prema njegovim rečima, siva ekonomija je veliki razlog za zabrinutost.