English
Nalazite se ovde:
Forum "Stvarati okruženje za inovacije"
06.06.2017.
11:00
Envoy Conference Centar
Srbija ima kapacitet da razvije startap ekonomiju, ali je za to potrebna podrška države
Mladi i obrazovani ljudi iz Srbije treba da odu u inostranstvo da bi se usavršavali i stekli nova iskustva, ali im treba pružiti podršku da se nakon toga vrate u svoju zemlju i u njoj nastave rad. U tome bi trebalo da učestvuje i država. Srbija ima kapacitet da razvije startap ekonomiju, ali je i za to potrebna podrška države i razvijanje svesti o velikim mogućnostima koje ona pruža.
Ovo je zaključak sa današnjeg 26 ekonomsko-političkog foruma pod nazivom Stvaranje okruženja za inovacije, koji je održan u Envoy Conference Centru, u organizaciji Bussines info groupe i nemačke Fondacije Konrad Adenauer Stiftung.
Učesnici su bili Aleksander Jung, zamenik ambasadora Nemačke u Beogradu, Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd, Veran Matić, direktor Fonda B92, koji vodi projekat Bitka za znanje, Dr. Magdalena Đorđević, sa Instituta za fiziku, Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente Beograd i Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu.
Aleksander Jung rekao je da je stvaranje okruženja koje je pogodno za inovacije veoma važno za privredu svake zemlje.
"Spremnost i sposobnost za inovacije su pokretač znanja i privrednog rasta u Nemačkoj. Inovativna preduzeća su ona koja su važna za pokretanje privrede", rekao je Jung.
U Nemačkoj su veoma važna takva preduzeća jer ona zapošljavaju 60 odsto ljudi. Među njima ima porodičnih preduzeća, startap-ova, zanatskih preduzeća, ali i preduzeća iz oblasti visoke tehnologije. Nemačko ministarstvo privrede ih podstiče jer se pokazalo da ona najbolje mogu da izdrže krize.
Upravo u oblasti takvih preduzeća ima velikih mogućnosti za saradnju Nemačke i Srbije.
"Mislim da je tu potencijal jako veliki. Mi već imamo saradnju u oblasti transfera tehnologija i radimo na tome gde bi sve nemačka i evropska preduzeća mogla da sarađuju sa Srbijom", rekao je Jung i podsetio da je Nemačka investirala u Srbiju 1,8 milijardi evra.
"Nemačka preduzeća rade uspešno u Srbiji, zadovoljna su i žele da tu i ostanu", podsetio je zamenik ambasadora Nemačke.
Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd rekla je da su inovacije novi proizvodi ili poboljšani proizvodi koji se komercijalizuju na tržištu.
"Svi kažu da smo dobro tržište za inovacije. Da bismo razvili startap ekonomiju potrebna nam je infrastruktura i dugoročni pristup države tome. Ne postoji primer nijedne zemlje u kojoj to nije inicirala država. Kao društvo moramo da radimo na sistematskoj podršci tome", rekla je Danilović Grković.
Veran Matić, direktor Fonda B92, rekao je da je suština akcije Bitka za znanje važnost obrazovanja i podsticanje đaka da se bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i informatikom. Zbog toga su i odlučili da prikupe sredstva za nabavku malih M-bot robota uz pomoć kojih bi deca učila da programiraju. Plan je bio da se zainteresovane škole same jave.
"Prijavilo se više škola nego što smo očekivali. Finale će biti organizovano 24. juna u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Nakon toga ćemo krenuti sa podelom mikrobitova, koji služe kao učilo i koštaju 15 dolara. Cilj nam je da svako dete dobije jedan mikrobit", rekao je Matić.
Doktor Magdalena Đorđević, sa Instituta za fiziku, koja je, zajedno sa suprugom koji je, takođe, stručnjak u oblasti fizike, završila master na Kolumbija univerzitetu, a potom se vratila u Srbiju. Ona je rekla da ne bi uspela u svom istraživačkom radu da nije bilo stranih fondova, jer u našoj državi fondovi daju najmanje para, a najviše muka i problema.
"Nije problem samo u nedostatku novca, nego u nedostatku planiranja. Bilo gde u svetu dobijete novac, pa zapošljavate ljude, a kod nas je obrnuto", istakla je.
Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente, rekao je da su u poslednjih 6,7 godina mladi naučnici doneli 51 medalju za olimpijada znanja.
"Jasno nam je kakva je ekonomska situacija u zemlji, i kakvo je stanje..Ali tu leži velika mogućnost za dobit. Mi moramo da se udružimo, da nađemo rešenje jer mladi su naša budućnost", kazao je.
Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu za projekat pročišćenja voda, istakao je da je podrška porodice, škole i države veoma važna da bi mladi naučnik sproveo u delo svoju ideju.
"Podrška je ključna kada odlazite na takmičenja. Dobro je da se ode u inostranstvo na neko vreme. Moji planovi su da ovde upišem Tehnološki fakultet. Master ili doktorske studije ću možda upisati u inostranstvu. U inostranstvu ste stranac, ali imate bolje uslove", zaključio je.
registracija
Srbija ima kapacitet da razvije startap ekonomiju, ali je za to potrebna podrška države
Mladi i obrazovani ljudi iz Srbije treba da odu u inostranstvo da bi se usavršavali i stekli nova iskustva, ali im treba pružiti podršku da se nakon toga vrate u svoju zemlju i u njoj nastave rad. U tome bi trebalo da učestvuje i država. Srbija ima kapacitet da razvije startap ekonomiju, ali je i za to potrebna podrška države i razvijanje svesti o velikim mogućnostima koje ona pruža.
Ovo je zaključak sa današnjeg 26 ekonomsko-političkog foruma pod nazivom Stvaranje okruženja za inovacije, koji je održan u Envoy Conference Centru, u organizaciji Bussines info groupe i nemačke Fondacije Konrad Adenauer Stiftung.
Učesnici su bili Aleksander Jung, zamenik ambasadora Nemačke u Beogradu, Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd, Veran Matić, direktor Fonda B92, koji vodi projekat Bitka za znanje, Dr. Magdalena Đorđević, sa Instituta za fiziku, Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente Beograd i Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu.
Aleksander Jung rekao je da je stvaranje okruženja koje je pogodno za inovacije veoma važno za privredu svake zemlje.
"Spremnost i sposobnost za inovacije su pokretač znanja i privrednog rasta u Nemačkoj. Inovativna preduzeća su ona koja su važna za pokretanje privrede", rekao je Jung.
U Nemačkoj su veoma važna takva preduzeća jer ona zapošljavaju 60 odsto ljudi. Među njima ima porodičnih preduzeća, startap-ova, zanatskih preduzeća, ali i preduzeća iz oblasti visoke tehnologije. Nemačko ministarstvo privrede ih podstiče jer se pokazalo da ona najbolje mogu da izdrže krize.
Upravo u oblasti takvih preduzeća ima velikih mogućnosti za saradnju Nemačke i Srbije.
"Mislim da je tu potencijal jako veliki. Mi već imamo saradnju u oblasti transfera tehnologija i radimo na tome gde bi sve nemačka i evropska preduzeća mogla da sarađuju sa Srbijom", rekao je Jung i podsetio da je Nemačka investirala u Srbiju 1,8 milijardi evra.
"Nemačka preduzeća rade uspešno u Srbiji, zadovoljna su i žele da tu i ostanu", podsetio je zamenik ambasadora Nemačke.
Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd rekla je da su inovacije novi proizvodi ili poboljšani proizvodi koji se komercijalizuju na tržištu.
"Svi kažu da smo dobro tržište za inovacije. Da bismo razvili startap ekonomiju potrebna nam je infrastruktura i dugoročni pristup države tome. Ne postoji primer nijedne zemlje u kojoj to nije inicirala država. Kao društvo moramo da radimo na sistematskoj podršci tome", rekla je Danilović Grković.
Veran Matić, direktor Fonda B92, rekao je da je suština akcije Bitka za znanje važnost obrazovanja i podsticanje đaka da se bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i informatikom. Zbog toga su i odlučili da prikupe sredstva za nabavku malih M-bot robota uz pomoć kojih bi deca učila da programiraju. Plan je bio da se zainteresovane škole same jave.
"Prijavilo se više škola nego što smo očekivali. Finale će biti organizovano 24. juna u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Nakon toga ćemo krenuti sa podelom mikrobitova, koji služe kao učilo i koštaju 15 dolara. Cilj nam je da svako dete dobije jedan mikrobit", rekao je Matić.
Doktor Magdalena Đorđević, sa Instituta za fiziku, koja je, zajedno sa suprugom koji je, takođe, stručnjak u oblasti fizike, završila master na Kolumbija univerzitetu, a potom se vratila u Srbiju. Ona je rekla da ne bi uspela u svom istraživačkom radu da nije bilo stranih fondova, jer u našoj državi fondovi daju najmanje para, a najviše muka i problema.
"Nije problem samo u nedostatku novca, nego u nedostatku planiranja. Bilo gde u svetu dobijete novac, pa zapošljavate ljude, a kod nas je obrnuto", istakla je.
Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente, rekao je da su u poslednjih 6,7 godina mladi naučnici doneli 51 medalju za olimpijada znanja.
"Jasno nam je kakva je ekonomska situacija u zemlji, i kakvo je stanje..Ali tu leži velika mogućnost za dobit. Mi moramo da se udružimo, da nađemo rešenje jer mladi su naša budućnost", kazao je.
Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu za projekat pročišćenja voda, istakao je da je podrška porodice, škole i države veoma važna da bi mladi naučnik sproveo u delo svoju ideju.
"Podrška je ključna kada odlazite na takmičenja. Dobro je da se ode u inostranstvo na neko vreme. Moji planovi su da ovde upišem Tehnološki fakultet. Master ili doktorske studije ću možda upisati u inostranstvu. U inostranstvu ste stranac, ali imate bolje uslove", zaključio je.
