English
Nalazite se ovde:
Forum "Digitalna rodna ravnopravnost"
17.05.2019.
10h
Envoy Conference Center, Gospodar Jevremova 47, Beograd
Da bi žene bile prisutnije i ravnopravnije u digitalnoj ekonomiji neophodna je, ne samo sistemska podrška države, već društva u celini, kao i porodice koja će ohrabriti devojčice u tome – jedan je od ključnih zaključaka današnjeg Foruma "Digitalna rodna ravnopravnost” koji je organizovala Fridrih Ebert fondacija i Business Info Group.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je učešće žena profesionalaca u informaciono-komunikacionim poslovima u 2018. godini bilo 19 odsto, što je iznad proseka EU od 17 odsto. Podaci pokazuju da je taj udeo najmanji u Mađarskoj (9 %), Češkoj (10 %) i Grčkoj (11 %). Najviši je u Bugarkoj (28 %), Litvaniji (25 %) i Rumuniji (24 %).
Jelena Bratić iz Microsoft-a Srbija trenutno stanje rodne ravnopravnosti u domaćoj IT sferi ocenjuje kao sasvim solidno i ističe da je veoma bitno nastaviti sa kontinuiranim podržavanjem i osnaživanjem žena u IT obrazovanju.
"Važno osnažiti devojčice i devojke na prelazima između osnovne, srednje škole i fakulteta, kako bi se kasnije uspešno radno regrutovale u IT sferu. Nivo društvene odgovornosti mora da se podigne i da se posebno povede računa o rodnoj diskriminaciji, ali i da se što više promovišu pozitivni primeri."
Vesna Bajić, predstavnica sindikata „Nezavisnost" rekla je da segregacija u vidu angažovanosti muškaraca i žena u IT oblasti svakako i dalje postoji, ali da je bitno da se intezivno radi na tome, kako bi se taj jaz smanjio.
Bajić se ovom prilikom pozvala na podatke Zavoda za statistiku shodno kojim su žene u Srbiji digitalno pismenije, nego muškarci, ali da ih je opet manje u IT sferi i zato je važno razmotriti i taj kontekst.
"Sklonosti ka određenim interesovanjima i profesijama javljaju dosta rano, i često se devojčicama nameću određene stvari iz kruga porodice, ali je važno pružiti im veću podršku za netipično ženska zanimanja."
Sandra Tomić, projektna koordinatorka „RailsGirls" navela je da se Srbija ne kotira loše u odnosu na neke druge zemlje, ali da se još mora raditi na ravnopravnosti, te da se statistika u tom pogledu sporo menjala u poslednjih deset godina i da svakako postoji dosta potencijala i prostora za unapređenje.
Tomić navodi da čak više od polovine polaznica koje se odukuju u okviru njene organizacije ima bar nekoga u porodici ko se bavi IT zanimanjem.
"Jedan deo njih pohađa program da bi dopunilo postojeće formalno obrazovanje, a drugi deo kreće od nule, ne bi naučile nešto novo i prekvalifikovale se."
Ljiljana Lončar, savetnica potpredsednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, kazala je da napredak nije tako brz i zadovoljavajući, kao što je to slučaj sa zemljama Evropske unije ili onih u svetu, te da je razvijanje digitalne pismenosti i takva vrsta edukacije od izuzetnog značaja.
Lončar dodaje da se digitalna sfera ne sme posmatrati izolovano, već se žene na tržištu rada moraju posmatrati u celini, te da mora postojati primena politike jednakih mogućnosti za oba pola.
"Zato je važno imati dobru strategiju, pratiti određene indikatore i izveštavanje o tim temama, što je obaveza ne samo države, već i čitavog društva."
Ona je napomenula da naši građani u tom smislu ne zaostaju puno, ali da kontinuiran rad svakako mora da postoji.
Maja Nedučić, Chief People Officer u kompaniji VEGA IT, objasnila je da njena kompanija prilikom zapošljavanja ne pravi nikakav vid diskriminacije, te da oni čak i ne koriste termin „ljudski resursi", već su za njih zaposleni „njihove vrednosti" koje se poklapaju sa kompanijskim ključnim vrednostima.
Nedučić je istakla je da tajna njihovog uspeha ne leži u nekoj posebnoj strategiji, već samo u tome da sve zaposlene podjednako tretiraju i brinu o svima njima.
"VEGA IT često organizuje posete za najmlađe, gde se oni mogu direktno informisati i upoznati sa našim zaposlenima, te na taj način na licu mesta mogu videti da su kod nas zaposleni i žene i muškarci i da su podjednako tretirani."
registracija
Da bi žene bile prisutnije i ravnopravnije u digitalnoj ekonomiji neophodna je, ne samo sistemska podrška države, već društva u celini, kao i porodice koja će ohrabriti devojčice u tome – jedan je od ključnih zaključaka današnjeg Foruma "Digitalna rodna ravnopravnost” koji je organizovala Fridrih Ebert fondacija i Business Info Group.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je učešće žena profesionalaca u informaciono-komunikacionim poslovima u 2018. godini bilo 19 odsto, što je iznad proseka EU od 17 odsto. Podaci pokazuju da je taj udeo najmanji u Mađarskoj (9 %), Češkoj (10 %) i Grčkoj (11 %). Najviši je u Bugarkoj (28 %), Litvaniji (25 %) i Rumuniji (24 %).
Jelena Bratić iz Microsoft-a Srbija trenutno stanje rodne ravnopravnosti u domaćoj IT sferi ocenjuje kao sasvim solidno i ističe da je veoma bitno nastaviti sa kontinuiranim podržavanjem i osnaživanjem žena u IT obrazovanju.
"Važno osnažiti devojčice i devojke na prelazima između osnovne, srednje škole i fakulteta, kako bi se kasnije uspešno radno regrutovale u IT sferu. Nivo društvene odgovornosti mora da se podigne i da se posebno povede računa o rodnoj diskriminaciji, ali i da se što više promovišu pozitivni primeri."
Vesna Bajić, predstavnica sindikata „Nezavisnost" rekla je da segregacija u vidu angažovanosti muškaraca i žena u IT oblasti svakako i dalje postoji, ali da je bitno da se intezivno radi na tome, kako bi se taj jaz smanjio.
Bajić se ovom prilikom pozvala na podatke Zavoda za statistiku shodno kojim su žene u Srbiji digitalno pismenije, nego muškarci, ali da ih je opet manje u IT sferi i zato je važno razmotriti i taj kontekst.
"Sklonosti ka određenim interesovanjima i profesijama javljaju dosta rano, i često se devojčicama nameću određene stvari iz kruga porodice, ali je važno pružiti im veću podršku za netipično ženska zanimanja."
Sandra Tomić, projektna koordinatorka „RailsGirls" navela je da se Srbija ne kotira loše u odnosu na neke druge zemlje, ali da se još mora raditi na ravnopravnosti, te da se statistika u tom pogledu sporo menjala u poslednjih deset godina i da svakako postoji dosta potencijala i prostora za unapređenje.
Tomić navodi da čak više od polovine polaznica koje se odukuju u okviru njene organizacije ima bar nekoga u porodici ko se bavi IT zanimanjem.
"Jedan deo njih pohađa program da bi dopunilo postojeće formalno obrazovanje, a drugi deo kreće od nule, ne bi naučile nešto novo i prekvalifikovale se."
Ljiljana Lončar, savetnica potpredsednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, kazala je da napredak nije tako brz i zadovoljavajući, kao što je to slučaj sa zemljama Evropske unije ili onih u svetu, te da je razvijanje digitalne pismenosti i takva vrsta edukacije od izuzetnog značaja.
Lončar dodaje da se digitalna sfera ne sme posmatrati izolovano, već se žene na tržištu rada moraju posmatrati u celini, te da mora postojati primena politike jednakih mogućnosti za oba pola.
"Zato je važno imati dobru strategiju, pratiti određene indikatore i izveštavanje o tim temama, što je obaveza ne samo države, već i čitavog društva."
Ona je napomenula da naši građani u tom smislu ne zaostaju puno, ali da kontinuiran rad svakako mora da postoji.
Maja Nedučić, Chief People Officer u kompaniji VEGA IT, objasnila je da njena kompanija prilikom zapošljavanja ne pravi nikakav vid diskriminacije, te da oni čak i ne koriste termin „ljudski resursi", već su za njih zaposleni „njihove vrednosti" koje se poklapaju sa kompanijskim ključnim vrednostima.
Nedučić je istakla je da tajna njihovog uspeha ne leži u nekoj posebnoj strategiji, već samo u tome da sve zaposlene podjednako tretiraju i brinu o svima njima.
"VEGA IT često organizuje posete za najmlađe, gde se oni mogu direktno informisati i upoznati sa našim zaposlenima, te na taj način na licu mesta mogu videti da su kod nas zaposleni i žene i muškarci i da su podjednako tretirani."
