Forum "Argumenti" - Kako spasiti javna preduzeća

Trećina preduzeća u restrukturiranju može da preživi

Samo trećina preduzeća u restrukturiraranju ima šansu da preživi nakon 14. maja, ocenio je danas profesor Ekonomoskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.

Tog dana, prema odluci Ustavnog suda, država prestaje da štiti 153 preduzeća u restrukturiranju od poverilaca.
"Broj tih preduzeća koja imju neku šansu nije veliki, verovatno je to između jedne četvrtine i jedne trećine, za najveći broj tih preduzeća ne vredi pokušavati da se spašavaju", naveo je Arsić na konferenciji "Kako spasiti javna preduzeća" koju su u Pres centu Tanjuga organizovali Fondacija "Konrad Adenauer" i Busineš Info Group.

Prema njegovim rečima, te firme nemaju biznis, previše su zadužene i tehnički i kadrovski su devastirane, a da je bilo ikakvih šansi da ih bilo koji komercijalni investitor preuzme - to bi se dogodilo.

Arsić je mišljenja da Vlada mora naći neko zakonsko rešenje da se preduzećima koja mogu da opstanu omogući da u narednih godinu dana nađu svog strateškog partnera.

Pretvaranje potraživanja poverilaca u imovinu, kako je rekao, ne bi išlo tako lako.
"Većina tih preduzeća su nesolventna, preuzimanjem vlasništva poverioci ne bi dobili ništa, tako da bi se u najvećem broju slučajeva to završilo stečajem", naveo je Arsić.

Profesor Političkih nauka i savetnik bivšeg ministra privrede, Dušan Pavlović, kaže da firmama u restrukturiranju nema spasa posle 14.maja i da ga ne bi čudilo da se odloži ova odluka Ustavnog suda.
"Prethodni ministar (Saša Radulović) imao je ideju da se pre tog 14.maja dođe do stanja u kojima će ta preduzeća biti bez dugova. Ceo onaj koncept ličnih karata je bio zamišljen da se vidi kakva je imovina svih tih preduzeća, tako da bi se znalo šta ona poseduju i šta od toga može da se iskoristi", naveo je Pavlović.

Taj koncept ne bi išao na ruku poveriocima koji bi, kako je rekao, "doživeli "šišanje", ali bi pre 14. maja preduzeća bila čista i bez dugova".


Do kredita rešenjem problema preduzeća u restrukturiranju

Predstavnik Svetske banke Duško Vasiljević izjavio je da uslov da ta institucija odobri kredit Srbiji od 250 miliona dolara nije da se usvoje zakoni o stečaju i privatizaciji, već da se reši problem preduzeća u restrukturiranju.

Vasiljević je objasnio da je Svetska banka govorila da su ti zakoni uslov, jer bi omogućili da se problem ovih preduzeća reši.
"Imali smo tu okolnost da smo za godinu dana imali tri ministra privrede, i svako je imao svoj pristup. Kao posledica tog pristupa, bile su potrebne manje ili veće zakonske izmene. One su se pojavile kao uslov da se omogući proces rešavanja preduzeća u restrukturiranju", rekao je Vasiljević.

On je ocenio da je postojala politička volja da se to reši, ali da nije postojala stabilnost kako bi se sve sprovelo do kraja.
"Sada, hteli ne hteli, moraćemo da se suočimo sa tim problemom", poručio je Vasiljević.

Podsetio je da je Ustavni sud doneo odluku da se preduzećima u restrukturiranju ukida zaštita poverilaca, što stupa na snagu 14. maja.
"Većina tih preduzeća ima ogromne dugove i već 15. maja će u mnogima od njih biti pokrenut stečaj", smatra on.

Potrebno je, kako kaže, da se osmisli pristustup kako da se to uradi što bezbolnije.

Vasiljević je rekao da će radnici u tim firmama imati još problema pored gubitka posla.
"Problem radnika u tim preduzećima je što, kad preduzeće ode u stečaj oni između ostalog, pored gubitka posla, gube i pravo na otpremninu. Potrebno je misliti na to pre nego što do toga dođe", poručio je Vasiljević.


Firme u restrukturiranju duguju državi 1,5 milijardi evra

Vasiljević je rekao da su preduzeća u restrukturiranju samo prema državnim poveriocima akumulirala dug od 1,5 milijardi evra.
"To se odnosi na dugove prema Poreskoj upravi za neplaćene poreze i doprinose, na dugove prema Fondu za razvoj, prema javnim preduzećima za neplaćenu struju, gas, vodu i komunalne usluge", rekao je Tanjugu Vasiljević nakon konferencije.

Vujović je rekao da ne treba očekivati da 153 preduzeća već 15. maja odu u stečaj, jer to nije automatski proces.
"U nekim od ovih preduzeća najveći poverilac je država, tako da je tu moguće uz neku političku odluku odložiti taj trenutak u kome će biti pokrenut stečaj. Međutim, gotovo sva od ovih preduzeća imaju komercijalne poverioce i na njih vlada ne može da vrši pritisak, tako da uvek postoji rizik da dođe do nekog nekontrolisanog procesa pokretanja stečaja", rekao je Vujević.

Upravo iz tih razloga, kako je naveo, Vlada mora da se postara da radnici dobiju otpremnine pre nego što te firme odu ustečaj, kako bi bar na neki način bili zbrinuti.

Upitan kakvim bi resenjem Svetska banka bila zadovoljna, on kaže da bi idealno resenje bilo da se uradi procena koja od ovih preduzeća su rentabilna i da se za njih pokuša još jedna privatizacija, a da se sa ostalim firmama uđe u uređen proces stečaja gde bi radnici bili zbirnuti otpremninama.
"Paralelno sa tim je potrebno da država dizajnira aktivne mere politike rada kojima bi se uposlili neki od radnika koji bi izgubili posao", rekao je Vujević.

Treba imati na umu, dodao je, da stečaj nije kraj jer neka od ovih preduzeća mogu kroz stečaj da se reorganizuju.

Vujević je rekao da bi Srbija na kredit od Svetske banke mogla da računa već u junu ili julu ukoliko Svetska banka proceni da je makroekonomsko stanje zadovoljavajuće.
"Ukoliko pak budu potrebna neka dodatna prilagođavanja kroz rebalans onda je realno da se to desi u septembru", zaključio je Vujević.

Trećina preduzeća u restrukturiranju može da preživi

Samo trećina preduzeća u restrukturiraranju ima šansu da preživi nakon 14. maja, ocenio je danas profesor Ekonomoskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.

Tog dana, prema odluci Ustavnog suda, država prestaje da štiti 153 preduzeća u restrukturiranju od poverilaca.
"Broj tih preduzeća koja imju neku šansu nije veliki, verovatno je to između jedne četvrtine i jedne trećine, za najveći broj tih preduzeća ne vredi pokušavati da se spašavaju", naveo je Arsić na konferenciji "Kako spasiti javna preduzeća" koju su u Pres centu Tanjuga organizovali Fondacija "Konrad Adenauer" i Busineš Info Group.

Prema njegovim rečima, te firme nemaju biznis, previše su zadužene i tehnički i kadrovski su devastirane, a da je bilo ikakvih šansi da ih bilo koji komercijalni investitor preuzme - to bi se dogodilo.

Arsić je mišljenja da Vlada mora naći neko zakonsko rešenje da se preduzećima koja mogu da opstanu omogući da u narednih godinu dana nađu svog strateškog partnera.

Pretvaranje potraživanja poverilaca u imovinu, kako je rekao, ne bi išlo tako lako.
"Većina tih preduzeća su nesolventna, preuzimanjem vlasništva poverioci ne bi dobili ništa, tako da bi se u najvećem broju slučajeva to završilo stečajem", naveo je Arsić.

Profesor Političkih nauka i savetnik bivšeg ministra privrede, Dušan Pavlović, kaže da firmama u restrukturiranju nema spasa posle 14.maja i da ga ne bi čudilo da se odloži ova odluka Ustavnog suda.
"Prethodni ministar (Saša Radulović) imao je ideju da se pre tog 14.maja dođe do stanja u kojima će ta preduzeća biti bez dugova. Ceo onaj koncept ličnih karata je bio zamišljen da se vidi kakva je imovina svih tih preduzeća, tako da bi se znalo šta ona poseduju i šta od toga može da se iskoristi", naveo je Pavlović.

Taj koncept ne bi išao na ruku poveriocima koji bi, kako je rekao, "doživeli "šišanje", ali bi pre 14. maja preduzeća bila čista i bez dugova".


Do kredita rešenjem problema preduzeća u restrukturiranju

Predstavnik Svetske banke Duško Vasiljević izjavio je da uslov da ta institucija odobri kredit Srbiji od 250 miliona dolara nije da se usvoje zakoni o stečaju i privatizaciji, već da se reši problem preduzeća u restrukturiranju.

Vasiljević je objasnio da je Svetska banka govorila da su ti zakoni uslov, jer bi omogućili da se problem ovih preduzeća reši.
"Imali smo tu okolnost da smo za godinu dana imali tri ministra privrede, i svako je imao svoj pristup. Kao posledica tog pristupa, bile su potrebne manje ili veće zakonske izmene. One su se pojavile kao uslov da se omogući proces rešavanja preduzeća u restrukturiranju", rekao je Vasiljević.

On je ocenio da je postojala politička volja da se to reši, ali da nije postojala stabilnost kako bi se sve sprovelo do kraja.
"Sada, hteli ne hteli, moraćemo da se suočimo sa tim problemom", poručio je Vasiljević.

Podsetio je da je Ustavni sud doneo odluku da se preduzećima u restrukturiranju ukida zaštita poverilaca, što stupa na snagu 14. maja.
"Većina tih preduzeća ima ogromne dugove i već 15. maja će u mnogima od njih biti pokrenut stečaj", smatra on.

Potrebno je, kako kaže, da se osmisli pristustup kako da se to uradi što bezbolnije.

Vasiljević je rekao da će radnici u tim firmama imati još problema pored gubitka posla.
"Problem radnika u tim preduzećima je što, kad preduzeće ode u stečaj oni između ostalog, pored gubitka posla, gube i pravo na otpremninu. Potrebno je misliti na to pre nego što do toga dođe", poručio je Vasiljević.


Firme u restrukturiranju duguju državi 1,5 milijardi evra

Vasiljević je rekao da su preduzeća u restrukturiranju samo prema državnim poveriocima akumulirala dug od 1,5 milijardi evra.
"To se odnosi na dugove prema Poreskoj upravi za neplaćene poreze i doprinose, na dugove prema Fondu za razvoj, prema javnim preduzećima za neplaćenu struju, gas, vodu i komunalne usluge", rekao je Tanjugu Vasiljević nakon konferencije.

Vujović je rekao da ne treba očekivati da 153 preduzeća već 15. maja odu u stečaj, jer to nije automatski proces.
"U nekim od ovih preduzeća najveći poverilac je država, tako da je tu moguće uz neku političku odluku odložiti taj trenutak u kome će biti pokrenut stečaj. Međutim, gotovo sva od ovih preduzeća imaju komercijalne poverioce i na njih vlada ne može da vrši pritisak, tako da uvek postoji rizik da dođe do nekog nekontrolisanog procesa pokretanja stečaja", rekao je Vujević.

Upravo iz tih razloga, kako je naveo, Vlada mora da se postara da radnici dobiju otpremnine pre nego što te firme odu ustečaj, kako bi bar na neki način bili zbrinuti.

Upitan kakvim bi resenjem Svetska banka bila zadovoljna, on kaže da bi idealno resenje bilo da se uradi procena koja od ovih preduzeća su rentabilna i da se za njih pokuša još jedna privatizacija, a da se sa ostalim firmama uđe u uređen proces stečaja gde bi radnici bili zbirnuti otpremninama.
"Paralelno sa tim je potrebno da država dizajnira aktivne mere politike rada kojima bi se uposlili neki od radnika koji bi izgubili posao", rekao je Vujević.

Treba imati na umu, dodao je, da stečaj nije kraj jer neka od ovih preduzeća mogu kroz stečaj da se reorganizuju.

Vujević je rekao da bi Srbija na kredit od Svetske banke mogla da računa već u junu ili julu ukoliko Svetska banka proceni da je makroekonomsko stanje zadovoljavajuće.
"Ukoliko pak budu potrebna neka dodatna prilagođavanja kroz rebalans onda je realno da se to desi u septembru", zaključio je Vujević.