Forum „Argumenti“ - Inovacije i privreda

Preduzeća u Srbiji se malo bave inovacijama, a bez njih nema ni privrede, ocenili su učesnici Foruma "Argumenti" i dodali da je neophodno podsticati inovacije pre svega kroz promenu u obrazovanju.

Na Forumu koji su u Tanjugovom Preš centru organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Biznis Info Grupa, direktor Fondacije Henri Bone poručio je da privrede nema bez inovacija kao ni inovacija bez privrede.
"Iskustvo u Nemačkoj je pokazalo da je potreban okvir u našem društvu da pojedine ideje mogu da se ostvare i da postanu realnost. Potrebni su isto tako i adekvatni podsticaji kako bi se olakšali određeni porcesi u društvu", rekao je Bone.

I nemačka i srpska privreda, prema njegovom mišljenju, sposobne su da konkurišu na regionalnim i evropskim tržištima.

Zadatak srpske privrede je, dodao je da kreira nova radna mesta i poboljša ekonomsku situaciju.

Direktor USAID Hauard Oukman rekao je da se preduzeća u Srbiji malo bave inovacijama, kao i da ne postoji sistemskog načina razgovora sa biznismenima.
"Ne znamo šta se dešava u privatnom sektoru, nema istraživanja zašto su neke kompanie uspešne", ukazao je Oukman i dodao da se u Srbiji dosta priča o makroekonomiji, da javni dug jeste veliki ,ali da se često ignorišu sve ostale teme, pa i one koje se tiču inovacija.

Prema njegovim rečima dobro je što u Srbiji postoji mogućnost dobijanja "start up" kredita ali bi država trebalo da se fokusira na preduzeća i kompanije koje dobro posluju, kako bi se njihova tržišta proširila, a time i povećala zaposlenost.
"Mnogo je mladih u Srbiji nezaposleno, roditelji ih savetuju da pokušaju da pronađu posao u javnom sektoru, a to nije dobro i zbog toga ćete imati odliv mozgova", istakao je.

On je naglasio da obrazovni sistem u Srbiji mora da se promeni kako bi se pospešile inovacije, ali i da se otvore "klinike "u kojima mladi ljudi mogu da rešavaju probleme.

U Srbiji postoji velika intelektualna snaga, ali je, kako je dodao problem to što mladi naučnici kada uspeju ovde često odlaze u inostranstvo. Treba ih stimulisati da ostanu u Srbiji, dodao je.

Da obrazovni sistem u Srbiji treba menjati mišljenja je i direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić koji ukazuje da je on mutacija nemačkog i sovjetskog i da se u njega već 25 godina ne ulaže.
"Teško da možemo očekivati ozbiljnu reformu državnih univerziteta. Smatram da konkurencija privatnih može da pomogne, jer među njima i onih dobrih", kazao je Majić.

Prema njegovim rečima, mladi naučnici kada se vrate u Srbiju trebalo bi da ukoliko ne mogu da se zaposle, otvore privatne institute, kao i da je u svesti naših ljudi još zastupljeno da sve što je državno mora i da se kontroliše.

Rukovodilac centra za edukaciju i informisanje Zavoda za intelektualnu svojinu Danijela Zlatić - Šutić je istakla da je toj instituciji prošle godine podneto 190 zahteva za zaštitu pronalazaka i patenata, a ove godine će biti podneto nešto više od 200.

Prema njenim rečima ono što ohrabruje jeste porast broja prijava žigova i dizajna, kao i sve veći broj prijava kompanija koje se bave komunikaciono informacionim tehnologijama.

Iako u ovom domenu dominiraju klasteri ICT sektora, osetno je povećanje broja privrednih društava koja podnose zahteve, pa su tako prošle godine privredna društva podnela 18 prijava, a ove godine broj je gotovo udvostručen, jer je podneto 35 prijava, navela je ona.

Kada su u pitanju naučne i istraživačke organizacije broj nije impozantan, pa su tako u 2008. godini te orgnaizacije podnele četiri prijave, u 2010. je bilo 18 a prošle godine 30 prijava patenata, istakla je ona.
Zlatić - Šutić je navela da u taj broj nisu bili uključeni samo fakulteti i instituti već i privatne kompanije koje su registrovane kod ministarstva a koje koriste određene fondove.

Kao jedan od primera dobre prakse je domaća kompanija "Strawberry Energy", čiji predstavnik Miloš Milisavljević smatra da se naukom ne treba baviti radi nauke, već je poenta nauke u primeni koja može da olakša život ljudima.

Ova kompanija, koja se bavi proizvodnjom uređaja koji se napajaju sunčevom energijom, trenutno zapošljava 10 ljudi, a sledeće godine namerava da se orijentiše prema izvozu, rekao je Milisavljević. On smatra da bi ljudi u Srbiji trebalo da se oslobode straha od neuspeha, i da razvijaju preduzetnički duh.

Predstavnik kompanije "Prelovac Media" Ivan Bjelajac istakao je da je problem na domaćem tržištu to što većina domaćih tržišnih igrača ne želi konkurenciju, jer se kod nas monopol smatra svetinjom.

Prema njegovom mišljenju našoj zemlji nisu potrebna velika politička i institucionalna rešenja kada je obrazovanja u pitanju, već aktivna uloga privrede koja želi da se bavi školstvom i koju interesuje koji profili zanimanja se kod nas školuju.

Preduzeća u Srbiji se malo bave inovacijama, a bez njih nema ni privrede, ocenili su učesnici Foruma "Argumenti" i dodali da je neophodno podsticati inovacije pre svega kroz promenu u obrazovanju.

Na Forumu koji su u Tanjugovom Preš centru organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Biznis Info Grupa, direktor Fondacije Henri Bone poručio je da privrede nema bez inovacija kao ni inovacija bez privrede.
"Iskustvo u Nemačkoj je pokazalo da je potreban okvir u našem društvu da pojedine ideje mogu da se ostvare i da postanu realnost. Potrebni su isto tako i adekvatni podsticaji kako bi se olakšali određeni porcesi u društvu", rekao je Bone.

I nemačka i srpska privreda, prema njegovom mišljenju, sposobne su da konkurišu na regionalnim i evropskim tržištima.

Zadatak srpske privrede je, dodao je da kreira nova radna mesta i poboljša ekonomsku situaciju.

Direktor USAID Hauard Oukman rekao je da se preduzeća u Srbiji malo bave inovacijama, kao i da ne postoji sistemskog načina razgovora sa biznismenima.
"Ne znamo šta se dešava u privatnom sektoru, nema istraživanja zašto su neke kompanie uspešne", ukazao je Oukman i dodao da se u Srbiji dosta priča o makroekonomiji, da javni dug jeste veliki ,ali da se često ignorišu sve ostale teme, pa i one koje se tiču inovacija.

Prema njegovim rečima dobro je što u Srbiji postoji mogućnost dobijanja "start up" kredita ali bi država trebalo da se fokusira na preduzeća i kompanije koje dobro posluju, kako bi se njihova tržišta proširila, a time i povećala zaposlenost.
"Mnogo je mladih u Srbiji nezaposleno, roditelji ih savetuju da pokušaju da pronađu posao u javnom sektoru, a to nije dobro i zbog toga ćete imati odliv mozgova", istakao je.

On je naglasio da obrazovni sistem u Srbiji mora da se promeni kako bi se pospešile inovacije, ali i da se otvore "klinike "u kojima mladi ljudi mogu da rešavaju probleme.

U Srbiji postoji velika intelektualna snaga, ali je, kako je dodao problem to što mladi naučnici kada uspeju ovde često odlaze u inostranstvo. Treba ih stimulisati da ostanu u Srbiji, dodao je.

Da obrazovni sistem u Srbiji treba menjati mišljenja je i direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić koji ukazuje da je on mutacija nemačkog i sovjetskog i da se u njega već 25 godina ne ulaže.
"Teško da možemo očekivati ozbiljnu reformu državnih univerziteta. Smatram da konkurencija privatnih može da pomogne, jer među njima i onih dobrih", kazao je Majić.

Prema njegovim rečima, mladi naučnici kada se vrate u Srbiju trebalo bi da ukoliko ne mogu da se zaposle, otvore privatne institute, kao i da je u svesti naših ljudi još zastupljeno da sve što je državno mora i da se kontroliše.

Rukovodilac centra za edukaciju i informisanje Zavoda za intelektualnu svojinu Danijela Zlatić - Šutić je istakla da je toj instituciji prošle godine podneto 190 zahteva za zaštitu pronalazaka i patenata, a ove godine će biti podneto nešto više od 200.

Prema njenim rečima ono što ohrabruje jeste porast broja prijava žigova i dizajna, kao i sve veći broj prijava kompanija koje se bave komunikaciono informacionim tehnologijama.

Iako u ovom domenu dominiraju klasteri ICT sektora, osetno je povećanje broja privrednih društava koja podnose zahteve, pa su tako prošle godine privredna društva podnela 18 prijava, a ove godine broj je gotovo udvostručen, jer je podneto 35 prijava, navela je ona.

Kada su u pitanju naučne i istraživačke organizacije broj nije impozantan, pa su tako u 2008. godini te orgnaizacije podnele četiri prijave, u 2010. je bilo 18 a prošle godine 30 prijava patenata, istakla je ona.
Zlatić - Šutić je navela da u taj broj nisu bili uključeni samo fakulteti i instituti već i privatne kompanije koje su registrovane kod ministarstva a koje koriste određene fondove.

Kao jedan od primera dobre prakse je domaća kompanija "Strawberry Energy", čiji predstavnik Miloš Milisavljević smatra da se naukom ne treba baviti radi nauke, već je poenta nauke u primeni koja može da olakša život ljudima.

Ova kompanija, koja se bavi proizvodnjom uređaja koji se napajaju sunčevom energijom, trenutno zapošljava 10 ljudi, a sledeće godine namerava da se orijentiše prema izvozu, rekao je Milisavljević. On smatra da bi ljudi u Srbiji trebalo da se oslobode straha od neuspeha, i da razvijaju preduzetnički duh.

Predstavnik kompanije "Prelovac Media" Ivan Bjelajac istakao je da je problem na domaćem tržištu to što većina domaćih tržišnih igrača ne želi konkurenciju, jer se kod nas monopol smatra svetinjom.

Prema njegovom mišljenju našoj zemlji nisu potrebna velika politička i institucionalna rešenja kada je obrazovanja u pitanju, već aktivna uloga privrede koja želi da se bavi školstvom i koju interesuje koji profili zanimanja se kod nas školuju.