Regionalni Samit guvernera, bankara i privrednika

Rastući nivo problematičnih kredita, kao posledica višegodišnje ekonomske krize, zajednički je problem bankarskih sektora zemalja u regionu, koji bi trebalo što pre rešiti, kako bi se pokrenula kreditna aktivnost banaka, ocenjeno je danas na Regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika.

Na skupu, održanom u beogradskom hotelu Hajat, upozoreno je i da je visok prosek problematičnih kredita na nivou celog sektora posledica problema u pojedinim bankama, i da bi taj problem trebalo rešavati dogovorom banaka, privrede i državnih institucija, tako što će svi prihvatiti realnost i odustati od maksimalističkih zahteva.

Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić naveo je da je stopa problematičnih kredita 15 odsto u Hrvatskoj, i da se očekuje dalje blago povećanje i u narednoj godini kada bi trebalo dostigne maksimum.

"Bitno je da se ti krediti što pre rešavaju, da se bilansi banaka što pre očiste, jer će tako one biti spremnije za odobravanje novih kredita", rekao je Vujčić, ističući da je rast loših kredita, pre svega, posledica dugoročne resecije, odnosno stagnacije ekonomije.

"Realno je da svi izgube pomalo, imate nenaplative kredite i samo ime kaže da ih nećete u potpunosti naplatiti, posao banaka je da to pokušaju, ali i da priznaju realnost ako tako nešto nije moguće", konstatovao je on.

Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozarić rekao je da je u toj zemlji učešće problematičnih kredita 14,3 odsto i da se radi na rešavanju tog problema.

"Još taj probelm nismo rešili, jer on nije lako rešiv. Moram da kažem da je to rezultat lošeg upravljanja rizicima od strane komercijalnih banaka, a s druge strane, i stanja u privredi i stanovništvu, koji ne svojom krivicom, već zbog krize, nisu u prilici da kredite servisiraju", naveo je Kozarić.

Generalni sekretar Udruženja banka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić izjavio je da je udeo loših kredita u ukupnim plasmanima na kraju oktobra ove godine dostigao 24,5 odsto, i ocenio da je taj iznos alarmantan.

Dugalić je kazao da je na kraju 2012. taj udeo iznosio 16 odsto, što znači da je u tekućoj godini njihov rast veći od osam odsto.

Kako je kazao, uzrok problema nije u bankarskom sektoru, već je izazvan lošom situacijom u privredi, odnosno realnom sektoru.

Generalni sekretar UBS je naveo da među kreditima koji su dati kompanijama udeo loših u ovom momentu iznosi 31,5 odsto, a na početku godine je iznosio 19,1 odsto.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić smatra da svega nekoliko banaka, gde je nivo problematičnih kredita veoma visok, povlače i povećanje proseka na nivou celog sektora.

To što imamo količinu nenaplativih kredita koja raste, prema poslednjim podacima iz oktobra, pre svega, se odnosi na nekoliko banaka od kojih su neke u međuvremenu zatvorene, rekao je Carić.
Prema njegovom mišljenju, rešavanje tog problema trebalo bi da bude predmet dogovora.

"Sad mogu da uputim javni poziv da se napravi sastanak između Udruženja banaka, najvećih banaka u Srbiji, Ministarstva finansija i Narodne banke i donese zajednička odluka kako ćemo pristupiti problemu za koji svi danas možemo da kažemo da je gorući", rekao je Carić.

Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić ocenio je da bi u suočavanju sa problemima nelikvidnosti privrede, pada kreditne aktivnosti i rasta problematičnih kredita trebalo pribeći

Rastući nivo problematičnih kredita, kao posledica višegodišnje ekonomske krize, zajednički je problem bankarskih sektora zemalja u regionu, koji bi trebalo što pre rešiti, kako bi se pokrenula kreditna aktivnost banaka, ocenjeno je danas na Regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika.

Na skupu, održanom u beogradskom hotelu Hajat, upozoreno je i da je visok prosek problematičnih kredita na nivou celog sektora posledica problema u pojedinim bankama, i da bi taj problem trebalo rešavati dogovorom banaka, privrede i državnih institucija, tako što će svi prihvatiti realnost i odustati od maksimalističkih zahteva.

Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić naveo je da je stopa problematičnih kredita 15 odsto u Hrvatskoj, i da se očekuje dalje blago povećanje i u narednoj godini kada bi trebalo dostigne maksimum.

"Bitno je da se ti krediti što pre rešavaju, da se bilansi banaka što pre očiste, jer će tako one biti spremnije za odobravanje novih kredita", rekao je Vujčić, ističući da je rast loših kredita, pre svega, posledica dugoročne resecije, odnosno stagnacije ekonomije.

"Realno je da svi izgube pomalo, imate nenaplative kredite i samo ime kaže da ih nećete u potpunosti naplatiti, posao banaka je da to pokušaju, ali i da priznaju realnost ako tako nešto nije moguće", konstatovao je on.

Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozarić rekao je da je u toj zemlji učešće problematičnih kredita 14,3 odsto i da se radi na rešavanju tog problema.

"Još taj probelm nismo rešili, jer on nije lako rešiv. Moram da kažem da je to rezultat lošeg upravljanja rizicima od strane komercijalnih banaka, a s druge strane, i stanja u privredi i stanovništvu, koji ne svojom krivicom, već zbog krize, nisu u prilici da kredite servisiraju", naveo je Kozarić.

Generalni sekretar Udruženja banka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić izjavio je da je udeo loših kredita u ukupnim plasmanima na kraju oktobra ove godine dostigao 24,5 odsto, i ocenio da je taj iznos alarmantan.

Dugalić je kazao da je na kraju 2012. taj udeo iznosio 16 odsto, što znači da je u tekućoj godini njihov rast veći od osam odsto.

Kako je kazao, uzrok problema nije u bankarskom sektoru, već je izazvan lošom situacijom u privredi, odnosno realnom sektoru.

Generalni sekretar UBS je naveo da među kreditima koji su dati kompanijama udeo loših u ovom momentu iznosi 31,5 odsto, a na početku godine je iznosio 19,1 odsto.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić smatra da svega nekoliko banaka, gde je nivo problematičnih kredita veoma visok, povlače i povećanje proseka na nivou celog sektora.

To što imamo količinu nenaplativih kredita koja raste, prema poslednjim podacima iz oktobra, pre svega, se odnosi na nekoliko banaka od kojih su neke u međuvremenu zatvorene, rekao je Carić.
Prema njegovom mišljenju, rešavanje tog problema trebalo bi da bude predmet dogovora.

"Sad mogu da uputim javni poziv da se napravi sastanak između Udruženja banaka, najvećih banaka u Srbiji, Ministarstva finansija i Narodne banke i donese zajednička odluka kako ćemo pristupiti problemu za koji svi danas možemo da kažemo da je gorući", rekao je Carić.

Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić ocenio je da bi u suočavanju sa problemima nelikvidnosti privrede, pada kreditne aktivnosti i rasta problematičnih kredita trebalo pribeći