Third Summit Of Mayors, Municipal Presidents And Businessmen

Manji budžet Ministarstva regionalnog razvoja

Budžet ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave neće biti veći od šest milijardi dinara za 2014. godinu, a to će otežati mogućnost pomaganja opštinama i gradovima, ocenio je resorni ministar Igor Mirović.

Na današnjem, trećem samitu gradonačelnika, predsednika opština i privrednika, Mirović je kazao da će iz budžeta ministarstva 500 miliona dinara biti odvojeno za ulaganje u poslovnu infrastrukturu gradova i opština - izgradnju radnih, poslovnih i industriskih zona, pomoći u projektovanju i pripremi projektne dokumentacije.

To bi trebalo da privuče domaće i strane investitore, da predstavi ključ nove ekonomske snage, ali i smanjenja broja nezaposlenih, poručio je ministar.

Lokalne samouprave pritom moraju pristupati racionalno projektima i ulagati novac u projekte koji donose dobit. Novac se često ulagao u projekte koji nisu imali razvojni karakter i donosili dobit, a to, dodao je, ne doprinosi punom razvoju lokalnih samouprava.

Ministarstvo je zacrtalo završetak važnih projekata, kao što je put od Kragujevca do Batočine, pri kraju je projektna dokumentacija za deonicu Pojate-Preljina, a u planu je i izgradnja puta od Novog Sada do Rume, rekao je Mirović.

Kada je reč o finansiranju lokalnih samouprava, on je kazao da je i pored najava radikalnog poreskog sistema, ključno opredeljenje da se u poresku reformu ide postepeno, i da ta reforma bude sprovedena na osnovu više faza analiza efekata smanjenja poreza na zarade.

Neće biti snažnog finansijskog udara na potencijale gradova i opština, ali oni moraju da se pripreme da zarađuju novac, naveo je Mirović.

"Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima budžeta za narednu godinu nastojati da pomogne lokalni i ekonomski razvoj, finansirati sa opštinama i gradovima razvoj lokalne poslovne infrastrukture, zatim razvoj infrastrukture preko kredita Evropske investicione banke, završetak započetih regionalnih ali i lokalnih infrastruakturnih projekata, i početak novih", nabrojao je ministar.

On je kazao da će se tragati za novim izvorima finansiranja, jer je Srbija iznad gornje granice zaduženosti, i zato je opredeljenje Vlade, da se traže novi izvori finansiranja, da kreditni aražmani budu u drugom planu a da prednost da koncesijama i javnom privatnom partnerstvu.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen je kazao da će banka nastaviti da podržava Srbiju po pitanju bilo kakve strategije za poboljšanje položaja siromašnih opština, i da je počet proces analiza finansijskog uspeha opština.

On je kazao da je u Srbiji uočljivo da se ostvaruje proces decentralizacije, što pokazuje da se odgovornost prebacuje na lokalne samouprave. Verheijen je naveo da opštine kontrolišu svoj kapital što je značajno u kontekstu ekonomskog razvoja.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović je kazao da postoji više izvora finansiranja za lokalnu amoupravu, kao što su unutrašnji izvori, državni fondovi, javno-privatna partnerstva i međunarodna sredstva, ali i kreditiranje.

Prema njegovim rečima, sopstveni izvori finansiranja osciliraju i to je najveći problem poslednjih godina, jer se nikad ne zna na šta se može računati, posebno kada se radi o projektima koji se rade u više faza kroz nekoliko godina.

U ovu oblast spada i prodaja imovine u vlasništvu opština i prihod od komunalnih usluga, koji nije budžetski prihod za finansiranje projekata, ali smanjuje opterećenje lokalnih budžeta koji moraju da održavaju u životu ta preduzeća, objasnio je Paunović.

Kada je reč o državnim fondovima, Paunović je kazao da postoje takođe problemi oko finansiranja, čak i ako lokalna samouprava ima sredstava da plati projekat, te se ništa ne može planirati.

Međunarodni izvori finansiranja su u ovom trenutku zanemarljivi, dok javno-privatna partnerstva, iako prisutna i sa potencijalom, uglavnom prate kontroverze i neke zakonske prepreke.

Paunović je dodao da su problemi i izazovi sa kojima se suočavaju lokalne samouprave pri realizaciji projekata, stalne promene zakona, prenošenje vlasi na lokalni nivo bez prenošenja sredstava, nesigurnost finansiranja, ali i sporo provođenje javnih nabavki.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, Toni Verheijen, izjavio je danas da je ta međunarodna institucija zvanično upoznata sa trogodišnjom fiskalnom strategijom Vlade Srbije, i poručio da su srpske vlasti preduzele niz mera koje idu u pravom smeru.

"Imali smo uvid u fiskalnu prognozu Vlade Srbije, a Svetskoj banci je bitno da Srbija ima kontrolu nad odnosom duga prema BDP-u. Jasno nam je da to neće biti moguće sprovesti do naredne godine zbog troškova procesa reformisanja državnih preduzeća, u koji je Svetska banka takođe uključena", rekao je Verheijen novinarima posle trećeg Samita gradonačelnika, predsednika opština i privrednika.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije ima izvesna budžetska sredstva za finansiranje tog procesa reformisanja, koji će, kako je istakao, biti izuzetno skup po vladu.

"Iz tog razloga smo svesni da budžet za 2014. godinu ne može izgledati veoma optimistično, u smislu odnosa duga prema BDP-u, ali gledano na duži rok, mi podržavamo cilj vlade da do 2016. stavi pod kontrolu odnos duga prema BDP-u, i verujemo da dosta mera predloženih u okviru budžeta predstavlja korak u dobrom smeru", istakao je Verheijen.

"Znamo da je srpska vlada u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o izvesnim dodatnim merama koje bi možda trebalo da budu preduzete. Nastojimo da pomognemo srpskoj vladi, pružajući joj usluge savetovanja, i pozivajući je da razmisli o meri racionalizacije plata, koja bi zaista mogla vratiti vladu na put stabilnosti. Verujemo da je način na koji je ovaj budžet izrađen veliki korak u pravom smeru", izjavio je Verheijen.

Na pitanje da li će vladi Srbije biti dovoljan zajam od Svetske banke u iznosu od 250 miliona dolara za reformu državnih preduzeća, Verheijen je odgovorio:
"Za to je potrebno da vidimo realni budžet, ali ono što smo do sada videli je pokazatelj u dobrom smeru. Međutim, nije samo mikrostabilnost kriterijum, već su to i akcije koje vlada treba da preduzme na polju reformisanja preduzeća", rekao je on.

Prema njegovim ocenama, dva jučerašnja zakona srpski vlasti o bankrotstvu i privatizaciji su takođe važan korak u pravom smeru.
"Međutim, Svetska banka još uvek nije imala uvid u zakon o bankrotstvu, ali verujemo da će takođe biti pozitivan. Sa druge strane smo videli zakon o privatizaciji, i naš stav je definitvno pozitivan", naglasio je Verheijen.

Manji budžet Ministarstva regionalnog razvoja

Budžet ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave neće biti veći od šest milijardi dinara za 2014. godinu, a to će otežati mogućnost pomaganja opštinama i gradovima, ocenio je resorni ministar Igor Mirović.

Na današnjem, trećem samitu gradonačelnika, predsednika opština i privrednika, Mirović je kazao da će iz budžeta ministarstva 500 miliona dinara biti odvojeno za ulaganje u poslovnu infrastrukturu gradova i opština - izgradnju radnih, poslovnih i industriskih zona, pomoći u projektovanju i pripremi projektne dokumentacije.

To bi trebalo da privuče domaće i strane investitore, da predstavi ključ nove ekonomske snage, ali i smanjenja broja nezaposlenih, poručio je ministar.

Lokalne samouprave pritom moraju pristupati racionalno projektima i ulagati novac u projekte koji donose dobit. Novac se često ulagao u projekte koji nisu imali razvojni karakter i donosili dobit, a to, dodao je, ne doprinosi punom razvoju lokalnih samouprava.

Ministarstvo je zacrtalo završetak važnih projekata, kao što je put od Kragujevca do Batočine, pri kraju je projektna dokumentacija za deonicu Pojate-Preljina, a u planu je i izgradnja puta od Novog Sada do Rume, rekao je Mirović.

Kada je reč o finansiranju lokalnih samouprava, on je kazao da je i pored najava radikalnog poreskog sistema, ključno opredeljenje da se u poresku reformu ide postepeno, i da ta reforma bude sprovedena na osnovu više faza analiza efekata smanjenja poreza na zarade.

Neće biti snažnog finansijskog udara na potencijale gradova i opština, ali oni moraju da se pripreme da zarađuju novac, naveo je Mirović.

"Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima budžeta za narednu godinu nastojati da pomogne lokalni i ekonomski razvoj, finansirati sa opštinama i gradovima razvoj lokalne poslovne infrastrukture, zatim razvoj infrastrukture preko kredita Evropske investicione banke, završetak započetih regionalnih ali i lokalnih infrastruakturnih projekata, i početak novih", nabrojao je ministar.

On je kazao da će se tragati za novim izvorima finansiranja, jer je Srbija iznad gornje granice zaduženosti, i zato je opredeljenje Vlade, da se traže novi izvori finansiranja, da kreditni aražmani budu u drugom planu a da prednost da koncesijama i javnom privatnom partnerstvu.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen je kazao da će banka nastaviti da podržava Srbiju po pitanju bilo kakve strategije za poboljšanje položaja siromašnih opština, i da je počet proces analiza finansijskog uspeha opština.

On je kazao da je u Srbiji uočljivo da se ostvaruje proces decentralizacije, što pokazuje da se odgovornost prebacuje na lokalne samouprave. Verheijen je naveo da opštine kontrolišu svoj kapital što je značajno u kontekstu ekonomskog razvoja.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović je kazao da postoji više izvora finansiranja za lokalnu amoupravu, kao što su unutrašnji izvori, državni fondovi, javno-privatna partnerstva i međunarodna sredstva, ali i kreditiranje.

Prema njegovim rečima, sopstveni izvori finansiranja osciliraju i to je najveći problem poslednjih godina, jer se nikad ne zna na šta se može računati, posebno kada se radi o projektima koji se rade u više faza kroz nekoliko godina.

U ovu oblast spada i prodaja imovine u vlasništvu opština i prihod od komunalnih usluga, koji nije budžetski prihod za finansiranje projekata, ali smanjuje opterećenje lokalnih budžeta koji moraju da održavaju u životu ta preduzeća, objasnio je Paunović.

Kada je reč o državnim fondovima, Paunović je kazao da postoje takođe problemi oko finansiranja, čak i ako lokalna samouprava ima sredstava da plati projekat, te se ništa ne može planirati.

Međunarodni izvori finansiranja su u ovom trenutku zanemarljivi, dok javno-privatna partnerstva, iako prisutna i sa potencijalom, uglavnom prate kontroverze i neke zakonske prepreke.

Paunović je dodao da su problemi i izazovi sa kojima se suočavaju lokalne samouprave pri realizaciji projekata, stalne promene zakona, prenošenje vlasi na lokalni nivo bez prenošenja sredstava, nesigurnost finansiranja, ali i sporo provođenje javnih nabavki.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, Toni Verheijen, izjavio je danas da je ta međunarodna institucija zvanično upoznata sa trogodišnjom fiskalnom strategijom Vlade Srbije, i poručio da su srpske vlasti preduzele niz mera koje idu u pravom smeru.

"Imali smo uvid u fiskalnu prognozu Vlade Srbije, a Svetskoj banci je bitno da Srbija ima kontrolu nad odnosom duga prema BDP-u. Jasno nam je da to neće biti moguće sprovesti do naredne godine zbog troškova procesa reformisanja državnih preduzeća, u koji je Svetska banka takođe uključena", rekao je Verheijen novinarima posle trećeg Samita gradonačelnika, predsednika opština i privrednika.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije ima izvesna budžetska sredstva za finansiranje tog procesa reformisanja, koji će, kako je istakao, biti izuzetno skup po vladu.

"Iz tog razloga smo svesni da budžet za 2014. godinu ne može izgledati veoma optimistično, u smislu odnosa duga prema BDP-u, ali gledano na duži rok, mi podržavamo cilj vlade da do 2016. stavi pod kontrolu odnos duga prema BDP-u, i verujemo da dosta mera predloženih u okviru budžeta predstavlja korak u dobrom smeru", istakao je Verheijen.

"Znamo da je srpska vlada u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o izvesnim dodatnim merama koje bi možda trebalo da budu preduzete. Nastojimo da pomognemo srpskoj vladi, pružajući joj usluge savetovanja, i pozivajući je da razmisli o meri racionalizacije plata, koja bi zaista mogla vratiti vladu na put stabilnosti. Verujemo da je način na koji je ovaj budžet izrađen veliki korak u pravom smeru", izjavio je Verheijen.

Na pitanje da li će vladi Srbije biti dovoljan zajam od Svetske banke u iznosu od 250 miliona dolara za reformu državnih preduzeća, Verheijen je odgovorio:
"Za to je potrebno da vidimo realni budžet, ali ono što smo do sada videli je pokazatelj u dobrom smeru. Međutim, nije samo mikrostabilnost kriterijum, već su to i akcije koje vlada treba da preduzme na polju reformisanja preduzeća", rekao je on.

Prema njegovim ocenama, dva jučerašnja zakona srpski vlasti o bankrotstvu i privatizaciji su takođe važan korak u pravom smeru.
"Međutim, Svetska banka još uvek nije imala uvid u zakon o bankrotstvu, ali verujemo da će takođe biti pozitivan. Sa druge strane smo videli zakon o privatizaciji, i naš stav je definitvno pozitivan", naglasio je Verheijen.